Па има ли га тој негде осим у Лесковац

Стигла је зима. А ја много волим зиму. И она стиже. Па има ли га тој негде осим у Лесковац.

Свануло је дивно јануарско јутро. Оштар мраз обрстио је све воћке које су се силом и'цветале тако да летос нема ништа да благо да обиђемо. Снежни облаци надвили су се над Лесковац.. у 7 сати ништа се по кућу не види, главу ћу ицепим. Док полако устајем из свог кревета, сазнајем да је леденица у собу и да несам ни требаја да се дизам. Већ у 9 сам спреман за нови дан и висим на прозор јер нема кое да радим.

Гледајући кроз своја окна закључујем да је белча натепао и да стварно треба неки пут да обришем овај стакла. На прозорима околних кућа мраз је направио ледену завесу тако да ће кроз њи' муда да се види. Цео град покрио је бели ћилим који ће се после истопи и има се убачкамо к'о свиње док про'одимо кроз град.

Ветар фијуче између кровова кућа док се са димњака шири густ дим... к'о да з гуме унутра ложив, а не з дрва. Као сумаглица тај гар полако обавија град и чини да пролазници миришев на димљене вешаљке. Људи корачав по белом покривачу. Пошто не гледав куде идев краци им често одлетив на лево ил' десно. Након што се очукав од снег са осмехом настављав на куд дом док ги гузица неизмерно боли.

Промрзли џивџани шћућурили су се у својим гнездима. Њихов цвркут се више не чује док голуби и даље летив и серев по цел' град јер ги изгледа никад није 'ладно. Поред тога на улицама је и све мање кучики. Тек понеко од њих шета по град и гледа ког да ицепи.

Комшијине зелене јелке добиле су ново бело одело. Деда рече ће му ги исече јер је ушеја пола метар у наш плац. Ал' комшија није тако мислио па с'д з деду и геометра уживају у зимским чаролијама на суд.

Раздрагана дечица се грудвав по улице. Док гледам њихову безбрижну игру размишљам се дал' ће ми прејебев прозор па да изађе татко да ги потепа. Са црвеним носићима из који тече дзива, она се смејев и радујев снегу. Док ги неко не изгори з грудву у главу. А онда вијев и идев си дом. Дом ги од врата дочекује мајкина топла рука која ги ишљиска затој што су мокри до гушу.

А увече све утихне. Док нека стока не почне да баца петарде које су му остале од нову годину. Нежне зимске пахуље играју под светлошћу оних уличних светиљки које нису прејебане. Значи на сваку трећу. Пролазници су ретки. И очигледно мал'умни кад су с'д нашли да се мајев. Пола град полако тоне у дубок зимски сан јер ујт'ру ради у прву, док друга половина пландује око накладени шпорети.

И док пишем ове редове, зима полако пушта Лесковац из свог леденог загрљаја, а снег који је покривао сваки кутак овог малог места почиње да се разгомносује...