Расправа о изменама Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја - хоће ли грађани медији остати без информација?

У Скупштини града Ниша данас је одржана јавна расправа о изменама и допунама Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, коју је организовало Министарство државне управе и локалне самоуправе. Овај поступак покренут је како би се спречиле систематске и масовне злоупотребе захтева које представљају значајан проблем институцијама и судовима.

Милан Мариновић, повереник за информације од јавног значаја, истакао је да је број жалби у последњим годинама драматично порастао, са повећањем од преко 400%.

„Предложили смо квалитетне и ефикасне измене које ће омогућити да закон задржи своју улогу у осигурању транспарентности власти. Надам се да ће ове измене помоћи да се закон врати својој сврси – да грађани, медији и удружења имају увид у рад органа власти, трошење буџета, запошљавање и друге јавне послове,“ нагласио је Мариновић.

Министарка државне управе и локалне самоуправе, Јелена Жарић Ковачевић, објаснила је да су два кључна разлога довела до потребе за изменама.

„Први разлог је брисање члана 13 у претходним изменама закона, што је омогућило злоупотребу права. Други разлог је став Управног суда који је повећао трошкове и додатно оптеретио мале органе власти,“ изјавила је министарка.
Статистика показује да је током 2023. године 82,5% жалби поднето преко адвоката, у поређењу са 9,7% у ранијим годинама, што је додатно утицало на повећање буџетских издатака.

Игор Новаковић, председник Скупштине града Ниша, поручио је да је овај закон основ за изградњу поверења између грађана и власти.

„Јавне расправе попут ове омогућавају да чујемо различите перспективе и пронађемо најбоља решења. Закон мора бити јасан и примењив, како би свако могао лакше доћи до информација од јавног значаја,“ рекао је Новаковић.
Јавна расправа о нацрту закона трајаће до 23. децембра, а сви заинтересовани могу доставити своје примедбе и предлоге.

Критике на измене закона: Хоће ли грађани остати без приступа информацијама од јавног значаја?

Јавна расправа о изменама и допунама Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, одржана данас у Скупштини града Ниша, привукла је пажњу јавности, али и покренула забринутост међу представницима медија, грађанских удружења и стручњака за људска права.

Док Министарство државне управе и локалне самоуправе тврди да су измене неопходне како би се спречиле злоупотребе захтева које оптерећују институције и буџет, критичари упозоравају да предложене мере могу озбиљно угрозити доступност информација од јавног значаја.

„Ове измене могу довести до тога да грађани изгубе могућност да добију информације које су од кључног значаја за контролу рада власти. Увођење рестриктивних мера против злоупотреба је разумљиво, али не сме се заборавити основна сврха закона – транспарентност,“ изјавио је представник једног медијског удружења.

Једна од најспорнијих тачака је предлог да се органима власти дозволи одбијање захтева који се оцењују као „злоупотреба права.“ Иако је намера да се заштите институције од систематског подношења великих бројева бесмислених захтева, критичари сматрају да ова одредба оставља простор за произвољну интерпретацију и ограничавање права грађана.

„Свака измена која уноси нејасноће у дефинисање злоупотребе права може се користити као изговор да се прикрију информације од јавног интереса,“ упозорава адвокат специјализован за медијско право.
Многи учесници расправе указали су и на проблеме малих и недовољно капацитивних органа власти који су често на мети злоупотреба, али истичу да је решење у побољшању капацитета институција, а не у ограничавању права на информације.

„Закон мора да штити право јавности на информације, а не да га смањује. Уколико се овако усвоје, измене могу ослабити један од најснажнијих инструмената демократије у Србији,“ истакла је представница једног удружења за људска права.

Јавна расправа о предложеним изменама траје до 23. децембра, а из Министарства поручују да ће узети у обзир све примедбе и сугестије. Ипак, остаје питање да ли ће нове мере уравнотежити заштиту институција и право грађана на транспарентност, или ће увести додатне препреке у приступу информацијама од јавног значаја.

Питање транспарентности: Како оправдати ускраћивање података када су животи већ изгубљени?

Ако закон омогућава државним органима да ускрате податке у случајевима када би њихово објављивање могло угрозити живот или здравље неког лица, поставља се кључно етичко и правно питање: како назвати и оправдати ускраћивање података у ситуацијама када су животи већ изгубљени?

Овакве околности често се дешавају у контексту трагичних догађаја, попут несрећа, катастрофа или системских пропуста, где су информације кључне за разумевање узрока и одговорности, али и за спречавање сличних трагедија у будућности.

Одговорност и транспарентност: У таквим ситуацијама, ускраћивање података може се тумачити као покушај избегавања одговорности или прикривања грешака. Јавност има право да зна шта је довело до губитка живота како би се спречило понављање сличних сценарија.

Питање поверења: Када држава ускрати податке након трагедије, грађани могу изгубити поверење у институције. Недостатак транспарентности може изазвати сумњу да се важне информације прикривају како би се заштитили појединци или институције.

Етичка дилема: Док је разумљиво да се неке информације морају чувати како би се заштитила приватност или безбедност, у случајевима где су животи изгубљени, приоритет би требало да буде правда за жртве и спречавање даљих штетних последица.

Ускраћивање података у оваквим околностима може се назвати "институционалном неискреношћу" или чак "угрожавањем јавног интереса." У демократским друштвима, где транспарентност треба да буде основни принцип, оваква пракса отвара простор за јавну дебату и критике, посебно када постоји осећај да је право на истину нарушено.

Да би се спречило злоупотребљавање закона у оваквим ситуацијама, неопходно је јасно дефинисати околности под којима се подаци могу ускратити, уз механизме за независан надзор и ревизију одлука о ускраћивању информација.