Rasprava o izmenama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja - hoće li građani mediji ostati bez informacija?

U Skupštini grada Niša danas je održana javna rasprava o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koju je organizovalo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave. Ovaj postupak pokrenut je kako bi se sprečile sistematske i masovne zloupotrebe zahteva koje predstavljaju značajan problem institucijama i sudovima.

Milan Marinović, poverenik za informacije od javnog značaja, istakao je da je broj žalbi u poslednjim godinama dramatično porastao, sa povećanjem od preko 400%.

„Predložili smo kvalitetne i efikasne izmene koje će omogućiti da zakon zadrži svoju ulogu u osiguranju transparentnosti vlasti. Nadam se da će ove izmene pomoći da se zakon vrati svojoj svrsi – da građani, mediji i udruženja imaju uvid u rad organa vlasti, trošenje budžeta, zapošljavanje i druge javne poslove,“ naglasio je Marinović.

Ministarka državne uprave i lokalne samouprave, Jelena Žarić Kovačević, objasnila je da su dva ključna razloga dovela do potrebe za izmenama.

„Prvi razlog je brisanje člana 13 u prethodnim izmenama zakona, što je omogućilo zloupotrebu prava. Drugi razlog je stav Upravnog suda koji je povećao troškove i dodatno opteretio male organe vlasti,“ izjavila je ministarka.
Statistika pokazuje da je tokom 2023. godine 82,5% žalbi podneto preko advokata, u poređenju sa 9,7% u ranijim godinama, što je dodatno uticalo na povećanje budžetskih izdataka.

Igor Novaković, predsednik Skupštine grada Niša, poručio je da je ovaj zakon osnov za izgradnju poverenja između građana i vlasti.

„Javne rasprave poput ove omogućavaju da čujemo različite perspektive i pronađemo najbolja rešenja. Zakon mora biti jasan i primenjiv, kako bi svako mogao lakše doći do informacija od javnog značaja,“ rekao je Novaković.
Javna rasprava o nacrtu zakona trajaće do 23. decembra, a svi zainteresovani mogu dostaviti svoje primedbe i predloge.

Kritike na izmene zakona: Hoće li građani ostati bez pristupa informacijama od javnog značaja?

Javna rasprava o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, održana danas u Skupštini grada Niša, privukla je pažnju javnosti, ali i pokrenula zabrinutost među predstavnicima medija, građanskih udruženja i stručnjaka za ljudska prava.

Dok Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave tvrdi da su izmene neophodne kako bi se sprečile zloupotrebe zahteva koje opterećuju institucije i budžet, kritičari upozoravaju da predložene mere mogu ozbiljno ugroziti dostupnost informacija od javnog značaja.

„Ove izmene mogu dovesti do toga da građani izgube mogućnost da dobiju informacije koje su od ključnog značaja za kontrolu rada vlasti. Uvođenje restriktivnih mera protiv zloupotreba je razumljivo, ali ne sme se zaboraviti osnovna svrha zakona – transparentnost,“ izjavio je predstavnik jednog medijskog udruženja.

Jedna od najspornijih tačaka je predlog da se organima vlasti dozvoli odbijanje zahteva koji se ocenjuju kao „zloupotreba prava.“ Iako je namera da se zaštite institucije od sistematskog podnošenja velikih brojeva besmislenih zahteva, kritičari smatraju da ova odredba ostavlja prostor za proizvoljnu interpretaciju i ograničavanje prava građana.

„Svaka izmena koja unosi nejasnoće u definisanje zloupotrebe prava može se koristiti kao izgovor da se prikriju informacije od javnog interesa,“ upozorava advokat specijalizovan za medijsko pravo.
Mnogi učesnici rasprave ukazali su i na probleme malih i nedovoljno kapacitivnih organa vlasti koji su često na meti zloupotreba, ali ističu da je rešenje u poboljšanju kapaciteta institucija, a ne u ograničavanju prava na informacije.

„Zakon mora da štiti pravo javnosti na informacije, a ne da ga smanjuje. Ukoliko se ovako usvoje, izmene mogu oslabiti jedan od najsnažnijih instrumenata demokratije u Srbiji,“ istakla je predstavnica jednog udruženja za ljudska prava.

Javna rasprava o predloženim izmenama traje do 23. decembra, a iz Ministarstva poručuju da će uzeti u obzir sve primedbe i sugestije. Ipak, ostaje pitanje da li će nove mere uravnotežiti zaštitu institucija i pravo građana na transparentnost, ili će uvesti dodatne prepreke u pristupu informacijama od javnog značaja.

Pitanje transparentnosti: Kako opravdati uskraćivanje podataka kada su životi već izgubljeni?

Ako zakon omogućava državnim organima da uskrate podatke u slučajevima kada bi njihovo objavljivanje moglo ugroziti život ili zdravlje nekog lica, postavlja se ključno etičko i pravno pitanje: kako nazvati i opravdati uskraćivanje podataka u situacijama kada su životi već izgubljeni?

Ovakve okolnosti često se dešavaju u kontekstu tragičnih događaja, poput nesreća, katastrofa ili sistemskih propusta, gde su informacije ključne za razumevanje uzroka i odgovornosti, ali i za sprečavanje sličnih tragedija u budućnosti.

Odgovornost i transparentnost: U takvim situacijama, uskraćivanje podataka može se tumačiti kao pokušaj izbegavanja odgovornosti ili prikrivanja grešaka. Javnost ima pravo da zna šta je dovelo do gubitka života kako bi se sprečilo ponavljanje sličnih scenarija.

Pitanje poverenja: Kada država uskrati podatke nakon tragedije, građani mogu izgubiti poverenje u institucije. Nedostatak transparentnosti može izazvati sumnju da se važne informacije prikrivaju kako bi se zaštitili pojedinci ili institucije.

Etička dilema: Dok je razumljivo da se neke informacije moraju čuvati kako bi se zaštitila privatnost ili bezbednost, u slučajevima gde su životi izgubljeni, prioritet bi trebalo da bude pravda za žrtve i sprečavanje daljih štetnih posledica.

Uskraćivanje podataka u ovakvim okolnostima može se nazvati "institucionalnom neiskrenošću" ili čak "ugrožavanjem javnog interesa." U demokratskim društvima, gde transparentnost treba da bude osnovni princip, ovakva praksa otvara prostor za javnu debatu i kritike, posebno kada postoji osećaj da je pravo na istinu narušeno.

Da bi se sprečilo zloupotrebljavanje zakona u ovakvim situacijama, neophodno je jasno definisati okolnosti pod kojima se podaci mogu uskratiti, uz mehanizme za nezavisan nadzor i reviziju odluka o uskraćivanju informacija.