Јужна Србија Инфо
Ћирилица | Latinica

Један дан са Соњом Шћекић у Сигурној кући: Све је посвећено нашим штићеницама

rssBookmark and Share

Ниш 08.09.2019. Ана Анђелковић, Јужна Србија Инфо

Редакција Јужне Србије Инфо и АМ Инфо прес-а боравила је у гостима код Соње Шћекић, директорке Сигурне куће у Нишу. Разговарали смо животу штићеница у тој установи, њиховом повратку у "живот", новим пројектима...

Фото: Лука Ранђеловић
Фото: Лука Ранђеловић

Првог септембра је почела и званична реконструкција Сигурне куће, за пројекат "Срцем за жене". Да ли можете да нам кажете нешто више о том пројекту?

Првог септембра су почели грађевински радови на нашем објекту, сам објекат у коме се наша установа налази је стар више од шездесет година, потребно је било пуно тога урадити да би изгледало као што сада изгледа, али увек је потребно радити нешто додатно.

Као и ранијих година ми смо урадили више пројеката, аплицирали на више места на различитим местима. Ове године смо добили два пројеката, један од тих пројеката је овај о коме сада говоримо, који нам је одобрен од министарства Грађевинарства.... Пројекат подразумева реконструкцију фасаде, замену дела столарије и кречење унутрашњости објекта. Морам да напоменем да смо прошле године такође добили пројекат од Нафтне индустрије Србије, којим смо заменили већи део столарије (прозоре на објекту).

Све ово што чинимо је због жена, које су решиле да ставе тачку на насиље, које су показале да имају поверење у институције и установе које се баве овим проблемом.

Сматрамо ако су већ овде да ти услови буду заиста добри и да имају све оно што им је потребно. Ово није једини пројекат који смо довили ове године, такође нашој установи је одобрен пројекат од министарства Правде. Пројекат који је добијен од стране поменутог министарства подразумева опремање соба и просторија Сигурне куће намештајем.Очекујемо да ћемо до краја Септембра имати нови ентеријер и екстеријер. 

Колико жена и деце борави код вас, и да ли су ваши капацитети довољни за све жене које траже сигурност?

Што се тиче капацитета у Нишкој Сигурниј кући, ми можемо да организујемо смештај негде за око 25 корисника. У просеку на годишњем нивоу уточишће у сигурној кући нађу око 100 жена. Од почетка године м смо на смештају имали 36 жена и 48 деце, упоређујући са прошлом годином тај број је приближно исти. Насиља је било и тешко да ћемо га искоренити, присутно је свуда и у другим државама, не само код нас. Оно што је јако значајно јесте доношење новог закона, и да је наша држава заиста решила да се избори против овог великог проблема, и што овај закон већ даје резултате.  Самим доношењем закона, имали смо велики број пријава надлежним органима. Нажалост још увек не можемо да знамо који је тачан број жена које су жртве насиља, постоји негде податак да се сваки двадесети случај пријављује. Број жена у сигурној кући се није променио, али морамо да знамо да све жене које су пријавиле насиље не бораве у Сигурној кући. У највеће број случајева овде бораве жене коју немају подршку примарне породице, немају посао, које су економски зависне од насилника, жена са ниским степеном образовања.

Који су критеријуми за пријем у Сигурну кућу?

Жртва насиља се искључиво може сместити на основу упута надлежног Центра за социјални рад. Уколико жртва насиља дође у сигурну кућу, без упута од стране надлежног за Социјални рад, наша обавеза је да обавестимо надлежне органе (полицију, Центр за Социјални рад), тек након добијања упута, ми вршимо пријем и смештај.

Оне могу овде да остану до шест месеци, дешава се да се тај боравак и продужи.

Имамо случајева да су неке од тих жена остајале и до годину дана.Никада се није десило да жртва пре свега није психички оснажила, да нема неку економску сигурност, а да смо ми и центар за Социјални рад инсистирали да мора да напусти ову установу.

Које све начине подршке имате у виду психолога, радионица…?

При самом доласку жртве у Сигурну кућу радимо на санирању акутне-стресне ситуације.

Оно што је битно, да пре свега успоставимо однос поверења. Жртве су обично неповерљиве, на нама је да им ставимо до знања да смо у сваком тренутку ту за њих.

Након пар дан, ми са њима радимо и неке од психолошких тестова, желимо да видимо у ком смеру би требало да крену наши разговори.

Наш циљ је да оне не остану жртве, него да постану борци. 

Осим индивидуалних разговора, одржавамо и групне радионице, на којима могу да чују шта су друге жртве доживеле. На тим радионицама су теме различите, такође се на радионицама бавимо и креативним радовима, неке од њих у том раду препознају креативан део своје личности. Оно што је новина у нашем раду јесу радионице Емоцијалне писмености, да науче да овладају својим емоцијама. На неким од наших радионица позивамо и неке од наших ранијих штићеница које су успешно пребродиле проблеме које су имале пре доласка у Сигурну кућу.

Осим редовних активности, Ви се бавите и превентивним радом и анализама у циљу помићи женама које нису у Сигурној кући?

Јако је битно да радимо што више на превенцији, управо из тог разлога ми организујемо округле столове, трибине, радимо истраживања са нашим грађанима; Јако је битно да знамо и њихово мишљење о овом проблему. Захваљујући медијима, промењена је свест грађања о овим проблемима.

Грађани чешће пријављују насиље него што је то био сличај ранијих година, на насиље у продици се више не гледада као на лични проблем него као друштвени, што је добро. У последње време одржавамо трибина на факултетима на којима разговарамо са младим како да препознају да ли у њиховим везама постоји насиље.

Један од проблема о којем се не прича јесте насиље над старијима. Од укупног броја жена које су боравиле у нашој установи, десет посто су жене старије од 60 година.

Мени је лично најболније када овде дођу баке, и мајке са малим децом.

Да ли сте имали проблема са насилницима који желе да врате своје породице?

Пре ступања на снагу новог закона имали смо ситуације да ти насилници сазнају где се налази наша установа, и покушавају да дођу до својих породица, односно жртва насиља.

Када је потребно, имамо изузтну сарадњу са полициском управом.
Насилници су склони разним манипулативним радњама, обећањима како би опет придобили поверење жртве.

Насилници се не мењају, Једном насилник увек насилник.

Ступањем на снагу закона, уведене су хитне мере забране  приласка и  комуникације, сада су онемогућени служењем тим манипулативним радњама.

Колики је проценат жена које се из Сигурне куће врате насилнику?

Тај број се разликује у односу на ранији период, од пре 4,5 година када се 50% наших штићеницима враћало насилнику.

Ми никада не кажемо ни једној нашој штићеници да ли да се врати насилнили или не, то је њена одлука. За разлику од ранијег периода, ситуација се поправила, проценат жена које се врате насилнику је смањена на 11%.

Да ли имате подршку Нишавског управног округа, локалне самоуправе и полиције, и да ли планирате да у складу са својим потребама и могућностима проширите простор и промените локацију?

Што се тиче Нишавског управног округа, имамо изузетну добру сарадњу, наша начелница Драгана Сотировски је већ више пута помагала нашим штићеницама, оно што морам напоменутим захвајујући њој смо успели да додатно едукујемо наше три штићенице.

Са полицијом и локалном самоуправом имамо изузетну сарадњу и стално смо у контакту у размењивању података и чињеницама које су нам важне.

Да ли сте задовољни својим учинком у досадашњем раду?

На почетку мог мандата ова установа је била у оснивању, односно постојала је годину и по.

Од тада па до данас аплицирали смо за велики број пројеката, у циљу како бих створила што боље услове за те штићенице. Гледајући да на тај начин обезбедим додатна средства како би уштедели новац који добијамо из буџера града.

Годинама у назад сам дежурна 24 часа, не само за Ниш, већ и југоисток Србије, често се деси да и прело ноћи дођем овде да бих примила неку од штићеница.

Истраживачки рад и рад на превенцији није у оквиру делатности ове установе, па ви сами проценити да ли и колико треба да будем задовољна својим радом.

Коментара: 0


#   Ниш   сигурна кућа   Соња Шћекић   насиље над женама
@


 


[ Додај коментар ]