Сачувати ћилиме и још зарадити

Сарадња је озваничена данашњим свечаним потписивањем споразума у амбасади Аустралије, под покровитељством амбасадорке Џулије Фини и уз подршку Етно мреже и Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД), у чијем чланству су Сомбор и Пирот, саопштио је НАЛЕД.

"Споразум је одраз наших настојања да истакнемо значај који култура може да има за локални развој, запошљавање и промоцију културних и привредних потенцијала Србије. Амбасада Аустралије пружа подршку Етно мрежи и НАЛЕД-у на очувању традиције, а посебно на свим активностима које за циљ имају развој женског предузетништва", изјавила је амбасадорка Аустралије.

Градоначелник Сомбора Саша Тодоровић је истакао да је пиротски ћилим почетком 20. века веома утицао на развој стапарског ћилима и зато је та сарадња природна и неопходна.

"Наше ткаље су почеле да користе мустре пиротског ћилима као инспирацију и један такав, који је 1945. изаткала Милица Мрђанов налази се у Музеју Војводине као 'Ћилим пиротски израђен у Стапару'", казао је он.

Председник општине Пирот Владан Васић је казао да је Пирот трајно посвећен очувању пиротског ћилима као препознатљивог бренда и спремна на пренос искустава са Сомбором у циљу ревитализације стапарског ћилима и заједничких напора на промоцији и репозиционирању стапарског и пиротског ћилима као драгоцених елемената нематеријалног културног наслеђа.

Потписници споразума ће заједнички организовати низ скупова и манифестација којима ће подстаћи размену знања и сарадњу између произвођача, институција културе и стручњака који се баве заштитом традиционалног наслеђа.

Дугорочни циљ је да пиротски и стапарски ћилим постану вредновани и препознатљиви елементи нашег наслеђа и да се као такви уврсте у каталог високих протоколарних поклона наше Владе страним званичницима.

Према подацима Еуростата, израда рукотворина, након примарне пољопривреде, чини други извор прихода за пољопривредна газдинства. Израда ћилима и дизајнираних производа с традиционалним мотивима може да буде сталан извор прихода и запослења за произвођаче, али и генератор нових туристичких садржаја.

Пиротски ћилим је најлепши, најоригиналнији и најчистији народни производ. Ћилимарство је у 19. веку чинило значајну привредну грану која је у Пироту тада "упошљавала" више од 5.000 жена.

Према усменом предању пиротског краја, умешна ткаља је често чинила стуб куће јер је могла да обезбеди солидан приход домаћинству. Пре једне деценије, израду пиротског ћилима је обновила женска задруга "Дамско срце" која је носилац географске ознаке порекла и једини овлашћени произвођач овог ћилима.

Стапарски ћилим је, уз пиротски, најпознатији аутохтони српски ћилим. Настао је у домаћој радиности у селу Стапар у Бачкој, на северозападу Војводине, у 18. веку.

Стапарски ћилими су обично ткани у пару, на специфичном широком хоризонталном разбоју.

"Златно доба" стапарског ћилимарства биле су последње деценије 19. и прва половина 20. века, са преовлађујућим цветним мотивима. Данас је ткање ћилима у Стапару готово изумрло.

Утицај пиротског ћилима на војвођанско ћилимарство видљив је након уједињења Срба у заједничку државу 1918.

У Бачку су тада почели да стижу пиротски ћилими, рађени другачијом техником и са потпуно другачијом орнаментиком. Стапарске ткаље су почеле да користе мустре пиротског ћилима као инспирацију за своје ћилиме.