дефицит

Нови ребаланс овогодишњег буџета који је предложила Влада Србије показује да је здравствена криза погодила буџет знатно више од очекивања, услед нерешених проблема из ранијег периода, па ће бити изазов да се јавне финансије поново ставе под контролу, оценио је данас Фискални савет.

Буџетски дефицит Републике Србије је за седам месеци ове године износио 323,7 милијарди динара, објавило је Министарство финансија.

Дефицит републичког буџета на крају фебруара ове године износио је 600 милиона динара јер су приходи били 204,7 милијарди, а расходи 205,3 милијарде динара, објавило је Министарство финансија Србије.

Укупна спољнотрговинска робна размена Србије у 2019. години изражено у еврима повећана је за 8,4 одсто, док је раст увоза био 7,7 одсто, а увоза 8,9 одсто, саопштио је Републички завод за статистику.

Фискални савет је оценио да је повећање зарада неутемељено у привредном расту и фискално неодрживо и неодговорно.

Индустријска производња у Србији у јуну ове године је опала за 6,1 одсто у односу на исти месец прошле године, а у односу на просек 2018. године мања је за 2,5 одсто, саопштио је Републички завод за статистику.

Спољнотрговински дефицит Србије порастао је за 30 одсто, услед знатног повећања увоза у односу на повећање извоза. Истовремено, порасли су и буџетски приходи, па је у јануару ове године забележен приличан суфицит.

Буџетски дефицит Србије у 2016. години биће по свему судећи око 2, 1 одсто БДП-а (око 700 милиона евра), што је упола мање од планираног крајем прошле године.

Фискални савет је оценио да су резултати у 2016. одлични и бољи од планираних, а да план смањивања буџетског дефицита на 0, 5 одсто БДП-а до 2019. године изгледа преамбициозно, али је остварив.

Највећи структурни проблеми економије Србије су недовољан привредни раст, превелики фискални дефицит уз брзо растући јавни дуг и висока незапосленост, објавио је данас Фискални савет.