Бол у леђима

Готово да нема одрасле особе која није имала макар једну епизоду бола у леђима. Он може бити узрокован дегенерацијом дискуса, дискус хернијом, спиналном стенозом, истегнућем мишића (миофасцијални синдром) и многим другим обољењима и повредама.

Међутим, у чак око 85% случајева, не може се одредити јасан узрок овог бола, чак ни применом софистицираних дијагностичких процедура, као што су скенер или магнетна резонанца.

Бол у леђима може бити акутни, који траје до месец дана, или хронични, који траје дуже од месец дана.

У већини случајева, бол пролази спонтано, без било какве терапије. Ређе, бол прелази у хронични, када захтева додатне прегледе и стручну помоћ.

Наиме, пацијенти са хроничним болом у леђима суочавају се са знатно сниженим квалитетом живота.

Бол у леђима не захтева мировање!

Једна од чешћих заблуда у вези са болом у леђима јесте да вас обавезује на мировање. Већина лекара слаже се, наиме, да мировање дуже од 48 часа нема смисла, те да чак може бити и контрапродуктивно. Неактивност може узроковати депресију, повећати могућност згрушавања крви у венама ногу, ослабити мишиће…

Због тога се после појаве бола у леђима треба активирати што је пре могуће. Пацијенти често избегавају кретање и било какву активност, плашећи се додатних компликација. Овај страх је апсолутно неоснован – уобичајена физичка активност једино може узроковати јачи или слабији бол, али не и додатне повреде (компликације).

Наравно, бол не треба трпети и намерно га изазивати, па својим пацијентима тако предлажем да се понашају онако како им највише одговора, без било каквих универзалних правила која би могла утицати на контролу бола. Треба се, једноставно, ослањати на покрете и активности које саме по себи не изазивају бол.

Шта када вас бол у леђима буди током ноћи?

Један од већих проблема повезаним са болом у леђима јесте и буђење у току ноћи, што онемогућва адекватан одмор и доприноси хроничној исцрпљености. Савет који често доприноси извесном олакшању јесте спавање на боку, са јастуком између колена, или спавање на леђима са јастуком испод колена.

Хлађење, грејање, масажа, креме…

Примена одговарајућих локалних мера такође може бити од извесне помоћи. Препоручују се хлађење, грејање, масажа, утрљавање антиреумаских крема у болну регију…

Руку на срце, нема конкретних медицинских доказа да ли и на који начин ове мере делују, али се ради о једноставним, нешкодљивим поступцима, којима свакако треба дати шансу. У свакодневној пракси, заправо, срећем пацијенте којима локална терапија помаже и зато је препоручујем, макар и због плацебо ефекта.

Премда не постоје конкретни медицински докази за то, бројни пацијенти пријављују да масаже и друге локалне мере помажу у ублажавању тегоба

Лекови и вежбе

У случајевима интензивног бола, препоручују се одговарајући лекови, пре свега нестероидни антиинфламаторни лекови (НСАИЛ). С овим лековима не треба претеривати, због могућих штетних ефеката, пре свега на желудац. Обично се у прва три до четири дана узимају редовно, а касније повремено, односно по потреби, само у фазама јачег бола.

Различите вежбе (јачање мишића леђа) долазе у обзир само код хроничних стања, док код акутног бола њихова примена нема посебног оправдања.

Како спречити бол у леђима?

Дуго се мислило да одговарајући животни стил, укључујући интензивно бављење спортом, представљају добру превенцију бола у леђима. Међутим, нема доказа да је ова тврдња универзално тачна. Нема сумње да је седећи стил живота праћен слабљењем леђних мишића, али је јасно и да интензивнија физичка активност (тежак физички рад, професионални спорт) могу довести до бола.

Кичмени стуб (и доњи део леђа) трпи највеће оптерећење у сагнутом положају и при седењу. Због тога, у циљу превенције бола у леђима, треба избегавати рад у сагнутом положају (усисавање, примера ради), дизање већег терета у сагнутом положају и дуже седење, посебно у некомфорним условима.

Што се тиче физичке активности, правилно вежбање и рекреативно бављење спортом апсолутно не могу наштетити леђима, напротив, могу бити и те како добра превенција.

Када се треба обратити лекару?

Као што сам већ рекао, у око 90% случајева бол у леђима пролази, чак и без терапије, у периоду од једног до два месеца. Тако се може закључити да се у већини случајева није неопходно јављати лекару.

Међутим, уколико бол не пролази или бар не показује јасну тенденцију попуштања у неведеном временском периоду, потребно је обратити се лекару у циљу додатних прегледа и лечења.

Јављање лекару нарочито се препоручује у следећим ситуацијама:

• Бол у леђима праћен израженим болом у нози/ногама
  Кад бол из леђа „зрачи” (преноси се) у ногу/ноге, то је знак укљештења кичмених нервних коренова (дискус хернија), што захтева одговарајућу дијагностику и лечење.
•  
• Бол у леђима праћен слабошћу мишића ноге (слабост стопала, клецање колена)
  Ово је знак израженијег укљештења нервних коренова, што често захтева и оперативно лечење.
•  
• Бол у леђима праћен поремећајем функције мокрења, столице и потенције код мушкараца
• Ови симптоми указују на тзв. синдром кауде еквине, који је последица укљештења снопа кичмених нервних коренова (велика дискус хернија, тумори) и захтева хитно оперативно лечење.
•  
• Бол у леђима након падова, удараца и других тежих повреда леђа
• Бол у леђима као последица тежих повреда увек захтева допунске прегледе због могућности прелома кичмених пршљенова, са могућим последицама.
•  
• Бол у леђима након умерених траума (повреда) леђа код особа старијих од 50 година
• Код старијих особа, умерене, па чак и наизглед безначајне повреде, могу довести до прелома пршљенова и других оштећења кичменог стуба.
•  
• Бол у леђима код особа старијих од 70 година
• Дубока сарост подразумева повећану вероватноћу за присуство различитих обољења као могућих узрока бола у леђима.
•  
• Бол у леђима код особа које употребљавају кортикостероиде
• Дуготрајна кортикостероидна терапија доводи до смањења коштане густине, тако да кости постају склоније преломима, који могу настати и услед релативно малих повреда.
•  
• Бол у леђима код особа оболелих од остеопорозе
• Оболели од остеопорозе (смањена коштана густина) значајно су склонији преломима.
•  
• Бол у леђима код особа које болују од малигних болести
• Бол у леђима код ових пацијената може бити узрокован метастаским променама на кичменом стубу.
•  
• Бол у леђима код особа које су скоро имале инфективну болести
• Бол  улеђима може бити узроковани инфекцијама кичменог стуба (спондилидисцитис)
•  
• Бол у леђима праћен повишеном температуром
• Температура може бити индиректни знак инфекције или неког другог патолошког процеса, као могућг узрока бола.
•  
• Бол у леђима који се појачава током лежања
• Ноћни бол или бол који се појачава при лежању, може указивати на инфекције и туморе.
•  
• Бол у леђима праћен наглим губитком телесне тежине
• Може да указује на присиутво малигног обољења као узрока бола у леђима.

bol.rs