Leskovački funkcioneri zaboravili da prijave svoju imovinu

Prvi među jednakima je gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović kao pretpostavljeni „nemarnima“ koji  je još 2014. godine novčano kažnjen sa 60.000 dinara jer  nije obavestio Agenciju o stupanju na javnu funkciju u tom organu. 

Ovo su nemarni funkcioneri

Odeljenje za kontrolu imovine i prihoda funkcionera objavilo je spisak na kojem se nalaze svi članovi leskovačkog Gradskog veća, zamenik i pomoćnici gradonačelnika, predsednik Skupštine grada i nekoliko načelnika uprava koji su zakasnili u dostavljanju izveštaja o imovini i prihodima po stupanju na funkciju.

Opomene su uručene zameniku gradonačelnika Draganu Jovanoviću, pomoćnicima gradonačelnika Zoranu i Jovanu Jankoviću i Milanu Milenkoviću, tadašnjem predsedniku Skupštine grada Živojinu Stefanoviću i njegovom zameniku Milunu Diniću, kao i sekretaru tog tela Zoranu Vukašinoviću.

Svi tadašnji gradski većnici su takođe povredili Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije i protiv njih je pokrenut postupak: Srećko Stamenković, Aleksandar Đurović, Nenad Filipović, Jasmina Ranđelović, Bratislav Zdravković, Jovana Tasić, Oliver Antanasijević i Dragan Savić.

Opomenuto je i nekoliko načelnika gradskih uprava među kojima su načelnica Društvenih delatnosti Suzana Stanković – Ilić, Slodoban Milošević načelnik Opštih poslova, načelnik Uprave za javne nabavke Zoran Novaković i tadašnji načelnik Uprave za inspekcijske poslove Bratislav Jović.

Član 43 stav 2
Organ u kome funkcioner vrši javnu funkciju, dužan je da obavesti Agenciju da je stupio na funkciju, odnosno da mu je funkcija prestala, u roku od sedam dana od dana stupanja na funkciju ili njenog prestanka. Agencija vodi Registar funkcionera.

Funkcioner je dužan da u roku od 30 dana od dana izbora, postavljenja ili imenovanja podnese Agenciji izveštaj o svojoj imovini i prihodima, odnosno pravu korišćenja stana za službene potrebe i o imovini i prihodima supružnika ili vanbračnog partnera, kao i maloletne dece ukoliko žive u istom porodičnom domaćinstvu, na dan izbora, postavljenja ili imenovanja.

Ako po isteku roka ne dostavi Izveštaj, Agencija o tome obaveštava organ u kome funkcioner vrši javnu funkciju.

Izveštaj se podnosi i u roku od 30 dana od dana prestanka javne funkcije, prema stanju na dan prestanka javne funkcije.

Jednostavno – ZABORAVILI

Leskovački funkcioneri se brane “previdom” ili da su jednostavno zaboravili da prijave imovinu.

„Jednostavno sam zaboravio. U tom trenutku sam imao tešku operaciju srca. Nakon što je opomena stigla detaljan izveštaj sam poslao ogenciji tako da protiv mene nikada nije pokrenut prekršajni postupak”, kaže za Jugmediu pomoćnik gradonačelnika Zoran Janković.

Načelnica Društvenih delatnsosti tvrdi da je došlo do nenamernog previda.

„Kada sam stupila na poverenu funkciju zatekla sam mnogo nedovršenog posla u svom sektoru. Sa svojim timom sam se borila da sve završimo na vreme. Znala sam da moram da prijavim imovinu ali od silnih obaveza sam to previdela. Gradonačelnik nas je kasnije upozorio i poslali smo izveštaje. Nemam šta da krijem” ističe Suzana Stanković Ilić.

Gradonačelnik plaćao i tuđe kazne!

U lokalnoj samoupravi potvrđuju da je gradonačelnik, kao pretpostvaljeni, morao da plati određene kazne zato što su njegovi potčinjeni zadocinili s prijavama imovine.

„Došlo je do neadekvatnog obaveštavanja samih funkcionera u kom roku je trebalo to da urade. Tu je možda malo zakazala i nadležna gradska služba”, kaže PR gradonačelnika Leskovca Sanja Conić.

Ona tvrdi da je Goran Cvetanović sam platio te kazne.

„On je novac izvadio iz svog džepa i ovaj previd nije koštao ni dinara građane Leskovca. Apsolutno, to je i moralo da se plati. Svi su shvatili da su pogrešili. Sada se to radi na vreme, gradonačelnik ih stalno upozorava”, ističe Conićeva, koja novinaru Jugmedie nije saopštila ukupan iznos plaćenih kazni.

Kažnjavani i u prethodnoj vlasti

I bivšem narodnom poslaniku Živojinu Stankoviću (DS) dosuđeno je da plati kaznu od 60.000 dinara jer nije na vreme dostavio izveštaj o imovini i prihodima po stupanju na funkciju. Postupak je kasnije „obustavljen zbog zastarelosti”.

Među nemarnima su i Miodrag Janković, predsednik Osnovnog suda u Leskovcu, nekadašnji pomoćnik gradonačelnika Leskovca Slobodana Kocića Milorad Mladenović, kao i bivša direktorka Leskovačkog kulturnog centra Tamara Gojković.

20 godina se čeka na Zakon o poreklu imovine.

O Zakonu o poreklu imovine govori se od 6. decembra 2001. godine kada je tadašnji član vladinog Saveta za borbu protiv korupcije prof. dr Čedomir Čupić prvi pokrenuo javnu raspravu. Od tada do danas, zakon je najavljivan tačno 20 puta.

Zakon o poreklu imovine ili najvažniji antikorupcijski zakon, kako ga mnogi nazivaju, još nema ni nacrt. Početkom ove godine premijer Aleksandar Vučić je izjavio da je u planu da tokom 2015. zakon bude usvojen, ističući da su najpre potrebni razgovori sa koalicionim partnerima.

Za sada u našem zakonodavstvu postoje određeni mehanizmi koji se odnose na samo deo onoga što bi regulisao budući zakon. Dok Poreska uprava (PU) pokušava da utvrdi i otkrije sve one koji su svoju imovinu sakrili i obavezuje ih da na tu imovinu plaćaju porez, Agencija za borbu protiv korupcije fokusirana je samo na fukcionere, njihovu imovinu i prihode i ima razvijen mehanizam njihove provere.

JugMedia