Јужна Србија Инфо
Ћирилица | Latinica

Биткоин: Е-валута између златне грознице и разочарања

Bookmark and Share

01.11.2018. Дојче веле, Политика

Пре десет година објављен је научни чланак који је утемељио интернет-валуту биткоин.
И док се пажња јавности углавном фокусира на велике осцилације курса, занемарује се колико је та технологија револуционарна.

Биткоин: Е-валута између златне грознице и разочарања

Темељ те дигиталне или крипто-валуте постављен је пре десет година. Тада се у јавности појавио текст, потписан псеудонимом Сатоши Накамото, у којем су описана начела функционисања аутономног дигиталног новца. Радило се о револуционарној идеји новца без контроле неке централне банке и без националних граница.

За стварање поверења у валуту, као и за њену безбедност, требало је да гарантује систем под називом „blockchain“. Грубо речено, ради се о процесу унутар којег се све трансакције региструју у низу, једна за другом. Уколико би неко покушао да накнадно интервенише у тај ланац пакета с подацима, то би одмах постало видљиво, јер постоји велики број копија и све је веома транспарентно.

Јединице биткоина се генеришу врло компликованим математичким поступцима на рачунарима. Њихов могући број је ограничен и – што даље неко дође, то је процес „стварања“ валуте сложенији.

Мистериозни Сатоши Накамото

Линк ка „Сатоши-манифесту“ објављен је 1. новембра 2008, а два месеца касније на располагању је био и програм за реализацију. Било је то време великих турбуленција на светском финансијском тржишту: слом велике америчке банке „Лиман брадерс“ под притиском трулих кредита за некретнине на америчком тржишту, изазвао је глобалну финансијску и економску кризу. А онда се ниоткуда као решење појавио – биткоин.

„Сатошију Накамотоу“ приписује се власништво на око милион биткоина – према садашњем курсу тај пакет вреди око 5,6 милијарди евра. Али до сада то богатство нико није ни додирнуо. Ко или шта се иза тог псеудонима крије, постала је једна он највећих савремених загонетки. „Сатоши“ је отпочетка са својим истомишљеницима и саборцима комуницирао искључиво електронским путем, све док пре неколико година није сасвим прекинуо комуникацију.

Бројна су нагађања ко је у ствари Сатоши Накамото. Тако је амерички магазин „Њузвик“ 2014. објавио чланак у којем се тврди да је реч о пензионисаном калифорнијском инжењеру и да се он заиста тако зове. Али тај човек је све то порекао.

Онда се 2016. чинило као да је тајна разјашњена: аустралијски предузетник Крег Рајт, иначе добро познат на биткоин-сцени, изјавио је да је он Сатоши Накамото, и то је покушао да докаже такозваним крипто-кључем изумитеља. Али други стручњаци су врло брзо изразили сумње у његове тврдње. Рајт је најавио да ће све сумње отклонити тако што ће извршити неке трансакције на изворном, Сутошијевом пакету биткоина, али се убрзо након те најаве повукао, без а је то остварио. Тако питање ко је Сатоши Накамото и даље остаје без одговора.

Од даркнета до интернета

Биткоин се као валута врло полако ширио. У почетку је то пре свега било експериментално подручје за компјутерске стручњаке. Легендарна је прича о програмеру који је покушао да плати пицу достављачу са 10.000 биткоина. На врхунцу еуфорије око вредности те крипто-валуте, крајем 2017, тај пакет би вредео 170 милиона евра, а и по тренутном курсу то је још увек око 56 милиона евра.

Међу првима који су препознали корист анонимне дигиталне валуте били су интернет-криминалци. На подземном тржишту даркнета врло брзо се биткоинима плаћало илегално оружје или дрога.

Од самог почетка, курс биткоина подложан је великим осцилацијама. Најпре су бележени успони и падови од неколико десетина евра, да би убрзо почело да се ради о стотинама и хиљадама евра. Пажња јавности, као и чињеница да је количина биткоина који могу да се генеришу ограничена на 21 милион, довели су прошле године до невероватних успона вредности.

Катастрофално по екологију

Једна од последица било је и то да је произвођач рачунарских графичких карти „Нвидиа“ неко време имао проблем с испоруком појединих модела који су се показали као посебно ефикасни у „производњи“ биткоина. А хакери, који су иначе тајно користили туђе рачунаре за слање гомиле спем-мејлова, прешли су на тајно генерисање биткоина. То је за хаковане власнике рачунара могло да значи знатно веће рачуне за струју – јер су за производњу биткоина у међувремену потребни огромни рачунарски ресурси, а за то се троше запањујуће количине електричне енергије.

Према начелу ограничења које је успоставио Сатоши Накамото, за производњу једног биткоина данас су потребне читаве „фарме рачунара“. На Исланду је, захваљујући јефтиној струји из геотермичких извора, од тога настала читава једна засебна индустрија. Према неким проценама, рачунарски процеси у вези с биткоинима дневно троше исту количину енергије као 12.000 четворочланих породица у Немачкој током читаве године.

Истраживање часописа „Нејчер” упозорава да „рударење” најпопуларније криптовалуте може до 2043. године да подигне температуру изнад катастрофичног прага од два степена Целзијуса

О коликој потрошњи електричне енергије је реч сликовито говори податак да „рудари” биткоина широм света потроше двоструко више струје него Србија

Нису више само од еколога омрзнути угаљ, гас и нафта одговорни за глобално загревање. Нова опасна претња по климатске промене стиже од још једне „руде”, али овог пута не фосилне, већ дигиталне, ископане уз помоћ рачунара. Само биткоин може да подигне глобалну температуру изнад катастрофичног прага за више од два степена Целзијуса до 2034 године уколико се употреба криптовалута буду ширила досадашњим темпом, показује најновији извештај објављен у утицајном научном часопису „Нејчер”.

„Биће вам опроштено ако нисте упознати  са чињеницом да дигиталне валуте могу уништити нашу планету. Шест месеци раније ни ја то нисам знао”, каже Камило Мора, водећи истраживач на овом пројекту за магазин „Форбс”.

Када је Кати Таладеј предложила да заједно ураде анализу колико биткоин емитује штетних гасова у атмосферу, Мора је помислио да се шали. Деловало му је то као нека видео-игра.

И биткоин крив за глобално загревање

Али, истраживање је открило да криптовалуте и те како отежавају пројектовани циљ да се глобално повећање температуре држи испод два степена Целзијуса. Само у прошлој години због „рударења” биткоина имали смо последицу да је у атмосферу испуштено 69 милиона тона угљен-диоксида. Мора каже да су то бројеви од којих се врти у глави и свакога треба да забрину.

„Како биткоин постаје све популарнији, захтеви за енергијом драматично повећавају. То значи да за две деценије само коришћење ове криптовалуте не рачунајући друге факторе може подићи температуру на Земљи у просеку за два степена”, опомиње овај истраживач.

Поједини критичари, како пише „Форбс”, сумњају у овакву апокалиптичну рачуницу, јер је по њима тешко израчунати потрошњу енергије, пошто је мрежа „рударења” за биткоином дисперзована. Међутим, портал „Дигикономист”, који прати индекс потрошње енергије биткоина, показује да је достигао невероватних 73,12 терават-сати (један терават-сат има десет милиона мегават-сати). О коликој потрошњи електричне енергије је реч сликовито говори податак да „рудари” биткоина широм света потроше струје више него годишње једна Чешка (67,3 терават-сата) или Аустрија (72 терават-сата). Када је у питању поређење са Србијом (32,2 терават-сата), где такође има „биткоин рудара”, то је више него двоструко.

Али осим „рударења” и трговање криптовалутама троши пуно струје. Према последњим подацима, само једна биткоин трансакција „кошта” чак 819 киловат-сати електричне енергије.

Камило Мора не искључује могућност да ћемо у блиској будућности овладати технологијом која ће производити електричну енергију без емисије штетних гасова, али додаје да се ипак не треба коцкати с планетом. Према предвиђању Међународне енергетске агенције, између 55 и 65 одсто струје до 2040. године и даље ће долазити из фосилних горива – угља, гаса и нафте.

Трговање криптовалутама је прошле године изазвало праву хистерију широм света, налик „тулипоманији” када су Холанђани у 17. веку полудели за лалама које су стигле из Средње Азије, што је довело до вртоглавог раста цена луковица. Само један биткоин је прошле године достизао цену до 12.000 долара, а у априлу 2010. могао се купити за 0,003 америчка долара. У међувремену је цена биткоина пала и сада износи око 6.300 долара.

Али, како трговање криптовалутама троши толико електричне енергије?

Ова најпопуларнија криптовалута нема централну банку, реч је заправо о децентрализованој мрежи. Куповине биткоина генеришу огромне блокове података на рачунарској мрежи. То се може упоредити с неким компјутерским фолдером који у себи садржи компликовани математички проблем као кључ за откривање шифре. Биткоин рудар мора да поседује моћан процесор који је неопходан да софтверски открије ту шифру и тако верификује биткоин. Суштина је да цео тај компликовани рачунарски процес који се одвија преко интернета заправо троши незамисливе количине енергије. Портал „Дигикономист” процењује да ће ове године „рудари” у потрази за биткоином потрошити 3,67 милијарди долара на струју. А та количина електричне енергије била би довољна за снабдевање више од 6,7 милиона америчких домаћинстава.

Технологија будућности

На улагаче то све међутим има мало утицаја. Мада курс још увек јако варира, златна грозница није нестала. Томе доприноси и чињеница да је с једне стране могући број биткоина ограничен, али да ће, према проценама стручњака, тек за око 20 година он бити коначно досегнут.

Но без обзира на то да ли се биткоин непосредно користи или не, технологија и идеја „blockchain“ на којој се та дигитална валута заснива, све је интересантнија банкама и индустрији. Тако је рецимо музичкој или аутомобилској индустрији пре свега стало до могућности заштите својих производних или дистрибутивних процеса. Док критичари упозоравају да је принцип уланчавања сувише гломазан и сувише спорт, заговарачи идеје тврде да се читава технологија још налази у повојима и да су садашњи проблеми решиви.

То уверење у међувремену све више се шири: тако је у једном свом извештају инвестициона банка „Голдман сакс“ нагласила да би „технологија ’blockchain’ могла да изазове права револуцију у начину на који поједине фирме, владе или организације, па и појединци, сарађују“. Јер фактички свака трансакција може да се верификује, а децентрализован начин функционисања омогућава сасвим нове пословне моделе.

Коментара: 0


#   екологија  рачунари  информатика  новац  економија  плаћање  биткоин  глобално загревање  blockchain
@




[ Додај коментар ]