Данас: Сива економија против српске привреде

Фискална захватања у Србији нешто су нижа него у региону а још нижа у односу на западне земље, чак је и порески микс релативно добро избалансиран, али то ипак није довољно стимулативно да би обезбедио значајнији раст БДП-а и веће инвестиције поготову из домаћих ресурса, слажу се стручњаци и привредници.

– Парадокс је да земље са најнижим пореским стопама у региону, Србија, Бугарска и Румунија, имају истовремено највећи процењени удео сиве економије, креће се око и изнад 30 одсто. Истовремено, Немачка, на пример, има високе порезе али јој је „сива зона“ сведена на неких 15 процената. То указује да без владавине права, јачања институција и правног система не би могло да рачунају на озбиљнији привредни раст. Међутим, код нас реформа Пореске управе, која је кључна у том сегменту, још није спроведена и упркос неким помацима, оптерећује је недовољан ниво институционалне независности, недовољан број инспектора, чак двоструко мање од стандарда, а од 2003. има и значајно мање запослених – каже за Данас Никола Алтипармаков, члан Фискалног савета.

Он додаје да чак ни квазифискални намети нису пресудни. Подсећа да смо пре три године имали укидање више од стотину разних такси и накнада, па се ништа значајније није променило у привредном амбијенту.

– Заправо, није проблематично право, на пример, локалних самоуправа да одлуче о наплати неке таксе, то се ради и у развијеним земљама, већ је потребан систем да се оне примењују на објективан начин – објашњава Алтипармаков.

Он је указао и да привредни раст Србије читаву деценију заостаје за упоредивим земљама источне Европе, а главни разлог за то је недостатак инвестиција, пре свега домаћих. Проценио је да сваке године изостане бар 1,5 милијарди евра улагања, а при том је око три пута већи недостатак домаћих инвестиција у односу на недостатак јавних.

Према речима Јурија Бајеца, професора Економског факултета у Београду, тачно је да су стимулативни порези, пре свега на добит који код нас износи 15 одсто, док у развијеним земљама достиже и 30 процента, али истиче да то није једини мотив за улагања.

– Нарочито код страних инвеститора, опредељујући су разни попусти и олакшице које добијају било од државе за разна фискална ослобађања или субвенције по броју запослених, било од локалних самоуправа кроз доделу земљишта или инфраструктуре. Погодна је и најава да ће се смањити намети на зараде, иако још стоји замерка за то што захватања из тог дела нису прогресивна. Међутим, разлози да неко уђе у инвестицију далеко су комплекснији и привредник ће прво да процењује сигурност улагања, колико је правним механизмима његов капитал заштићен а потом цени и брзину којом ће добити разне дозволе и сагласности, односно колико ће му времена бити потребно да покрене инвестицију – каже Бајец.

Он наглашава чињеницу да се са много мање проблема суочавају стране компаније, док домаћи привредници имају далеко више примедби и захтева према државној управи.

– Независно од пореских стопа, домаће фирме се далеко теже боре са административним препрекама, теже добијају субвенције или погодности које локалне самоуправе готово по аутоматизму додељују странцима и генерално тврде да нису у истом положају са компанијама које долазе извана. Зато је функционисање институција и владавина права далеко важнија за подизање инвестиционог циклуса, а један од показатеља је и то да се велики новац који кроз дознаке долази српским домаћинствима углавном троши ван привреде – закључује Бајец.

Привредници потврђују да пореске стопе нису претерано високе, а да им у прилог иде и то што су унапред познате.

– Много је већи проблем са парафискалним наметима, њих је много, у збиру су превисока ставка која јако много утиче на предвидивост пословања. Ви никад не знате шта ће вам стићи у понедељак, какав налог за плаћање од разних инспекција или институција. Уз то, привреди не погодује ни потцењен курс евра, што блокира извоз и погодује само увозничком лобију. Али, у највећој мери привреднике Србије погађа то што у последњих 20 година све што кључно утиче на пословање зависи од нечије воље а не од економских параметара. Тако је нечија воља низак курс, нечија воља је да ли ће се увести нека такса или не, а таква клима не дозвољава да се домаћа привреда размахне, да планира са извесношћу нити да инвестира и буде сигурна у свој улог – каже за Данас један од привредника који „због могућих проблема“, није желео да му се помиње име, што такође говори о пословном амбијенту земље, пише Данас.