Вишак у државној каси може да радује само запослене у јавном сектору
С обзиром да се ближе избори извесно је да бенефите од оствареног плуса у републичком буџету могу да очекују само запослени у јавном сектору, али да истовремено не треба очекивати улагања у инфраструктуру нити у смањење пореза који коче рад привреде, сматра стручна јавност у Србији.

Председник Александар Вучић је јуче обелоданио да је у буџету Србије 440 милиона евра више него што је планирано због чега је честитао председници Владе Србије Ани Брнабић и министру финансија Синиши Малом.
Судећи по ставовима саговорника листа Данас, мале су шансе да вишак средстава у буџету актуелна власт искористи за капиталне инвестиције, побољшање инфраструктуре или кроз смањења парафискалних намета привреди што би могло да услови боље пословне резултате а самим тим веће плате и отварање нових радних места) већ ће највероватније бити усмерен у највећој мери у повећање зарада онима који је добијају из буџета.
Економиста Милан Р. Ковачевић каже за Данас да је основни разлог због чега је буџет у плусу начин на који је планиран.
– Другим речима буџет је био испланиран тако да забележи суфицит па су сходно томе прецизно и пажљиво прорачунати расходи. С обзиром да је својевремено председник Србије Александар Вучић најавио да ће буџет бити у плусу тешко да су надлежни у Влади могли да направе било какав другачији план чији би резултати били супротни од оног што је рекао председник Вучић – истиче наш саговорник. Он додаје да ситуација у којој је забележен толики плус у буџету и није добра вест како на први поглед изгледа.
– Било би знатно боље да су буџетски приход знатно мањи а да су средства која су претекла утрошена на инвестиције од којих би привреда Србије имала користи или у враћање задужења до којих је у међувремену дошло. Било би изузетно добро да се плус у буџету искористи за смањење дажбина српској привреди што би аутоматски омогућило њено боље пословање. Међутим предуслов да се то оствари је да се истовремено смањи проценат повећања зарада у сектору који се финансира из буџета. До тога готово сигурно неће доћи тако да је нереално очекивати смањење намета послодавцима или инвестиције у привреду – сматра Ковачевић.
Његово мишљење дели и Љубодраг Савић, професор Економског факултета у Београду, који додаје да актуелни резултат остварен када је реч о буџету Србије и не представља изразито велики плус.
– Тешко је из ове позиције прогнозирати шта ће Влада Србије одлучити да ради са вишком новца који има. Ситуација је таква да вишкови могу да буду усмерени на повећање плата, инвестирани у одређене инфраструктурне пројекте као и да постоји основа за смањење парафискалних намета државе према привредницима. Поставља се само питање шта ће бити приоритет за Владу. С обзиром да се приближавају избори најреалнији закључак је да ће гро новца из плуса оствареног у буџету бити усмерен на подизање плата државним чиновницима. Фокус ће бити на томе а не на инвестицијама и смањењу парафискалних намета. Иначе, инвестиције у привреду и смањење пореза би се дефинитивно позитивно одразило на раст животног стандарда грађана и њихове куповне моћи до чега би дошло због бољих пословних резултата привреде. Растерећења привреде разних намета се може одразити и на већа примања запослених и потребом за ангажовањем нове радне снаге. Другим речима, плус у буџету је само празно слово на папиру ако од њега не постоје реални бенефити за грађане – наводи саговорник.
Небојша Атанацковић, члан председништва Уније послодаваца Србије, каже за Данас да је плус остварен у буџету Србије позитивна ствар, да се послодавци не противе повећању плата али да и они треба да осете неку корист од оствареног резултата.
– Управо су привредници својим ангажманом и заслужни за остварени суфицит у буџету Србије. Сходно томе, иако разумемо потребу за повећањем плата у јавном сектору, које ће неумитно довести и до повећања зарада у приватним фирмама, немамо ништа против одвајања вишка средстава за потенцијалне стратешке инвестиције, ипак сматрамо да и привреда треба да буде растерећена бројних парафискалних намета. На тај начин ће домаћи предузетници успети да одвоје средства за инвестиције а за Србију је од великог значаја да поред страних улагања своје инвестиционе пројекте развија и домаћа привреда. Дакле суфицит у буџету треба искористити у корист и задовољство како запослених тако и послодаваца – закључује Атанацковић.
#
порез
буџет
Александар Вучић
привреда
инвестиције
председник Србије
суфицит
Лист Данас
Небојша Атанацковић
@avucic @OnlineDanas
@
Tweet
[ Додај коментар ]
- Новости
- Црна хроника
- Политика
- Друштво
- Економија
- Пољопривреда
- Туризам
- Култура
- Забава
- Савети
- Спорт
- Здравље
- Интервју
- Блог
- Обавештења
- Огласи
- Некретнине
- Туристичке
Најновије вести

- Нови изглед парка на Тргу краља Александра
- Појачана контрола брзине кретања возила
- Света Петка Трнова
- Временска прогноза
- Саопштење Епархије нишке
- Пожар код Прешева под контролом
- Уређење комплекса Хисар
- Ограда на Булевару или не?
- Узгајао канабис
- Вишесатно чекање
- Алеја заслужних грађана
- Нестао старији мушкарац из Поповца
- Дрога у ногавицама
- Ударио жену са дететом у колицима
- Уништавање амброзије
Најновији огласи
- Sastavljanje nakita i sivenje!
- Brak,druzenje,agencija Lepeza
- Slušajte najbolju domaću muziku na online kanalu Radio Song Niš
- Potrebna Vam je dodatna zarada?
- МАШИНА SINGERICA ОРИГИНАЛ
- Potrebni mesari za rad u Sloveniji i Hrvatskoj
- Pozajmice za pravna i fizicka lica
- Паметни Сат-Сат за Децу са локацијом-СИМ Сат-Смарт Wатцх
- Otkup telefona Beograd
- Finansiranje ponuda od zajam ima 55.000.000 eura
Александар, 07.08.2019.:
Повећања плата и пензија дотиче само један део становништва.
А плате у јавном сектору су више од плата у реалном сектору.
По мени, јендо од решења може бити смањење акциза на нафтне деривате. То би тангирало све грађане, а директно би било подстицај привреди и пољопривреди.
Повећањем промета држава не би изгубила на приходима, већ би их и увећала, чиме би могла да се повећају издавања за плате и пензије.
Подсетимо да су пољопривредници пре свега у неравноправном положају. Смањењем акциза би могли да продишу, посебне они који улажу у производе са слабом откупном ценом.
Привреда већ трпи повећане намете, посебно са повећањем путарина у последње 2 године, што значајно повећава цену транспортних услуга.
Уколико би се само повећале плате, то би само допринело до веће потрошње, пре свега на робу из увоза. У години у којој бележимо смањени привредни раст, пад индустријске производње, уз повећање ино промета - где је пре свега повећан увоз - последица би била још већи пад индустријске производње. А то неминовно води у рецесију и дефиците.