Јужна Србија Инфо
Ћирилица | Latinica

Врмџа, место где се срећу природа и туризам

rssBookmark and Share

Сокобања 30.12.2018. Данас

Несвакидашњег имена село Врмџа у подножју Ртња по много чему је јединствено. У време када из села и мањих градова у Србији становништво одлази у веће градске центре и иностранство у Врмџу се досељавају људи из земље и света.

Врмџа, поглед са Латин града, Фото Саша Ђорђевић
Врмџа, поглед са Латин града, Фото Саша Ђорђевић

Врмџу је ове године посетило је 8000 туриста-излетника, купопродаја некретнина у селу, грађевински материјал, ангажовање радне снаге у минулих десетак година процењује се на пола милиона евра, а основни принцип овдашњег удружења „Врмџа – домаћа радиност“ јесте да је географско порекло њихових производа искључиво Врмџа.

– Врмџа има 570 становника, око 150 домаћинстава која се претежно баве пољопривредом и једно је од јачих села у сокобањској општини са сточним фондом. Око 50 становника је на привременом раду у иностранству у земљама ЕУ, а неколико домаћинстава последњих година активно се бави сеоским туризмом. Младих људи до 30 година има око 60, а у сеоској школи до 4. разреда је у просеку петнаестак ђака – представља нам у кратким цртама село председник МЗ Врмџа Славиша Крстић, не заборављајући да помене да се насеље први пут помиње у писаним документима у 3. веку и да и данас у средишту села доминира Латин град, римско утврђење за одбрану царског друма за Блиски и Средњи исток.

ЛИЧНА ИНИЦИЈАТИВА СЕЉАНА

Врмџанско језеро, очувана природа, 40 извора питке воде, митски Ртањ у чијем је подножју атрибути су овог села које су становници ставили у функцију развоја. И Врмџа је била у пропадању као и већина села у Србији, али од 2006. креће препород. Новоформирани Савет МЗ Врмџа урадио је анализу потенцијала Врмџе, усвојио нови концепт развоја заснованог на промоцији и јачању природних потенцијала, изградњи инфраструктуре, развоју туризма и стварању позитивне атмосфере за живот и досељавање људи, објашњава Славиша Крстић.

У пракси то изгледа овако: асфалтиран је прилазни пут до села, асфалтирани су и главни правци према засеоцима, село се изворском водом снабдева са три водовода, покривено је фиксном и мобилном телефонијом, изграђена инфраструктура за бежични интернет, обележена 15 км дуга бициклистичка стаза, планинарске стазе у Врмџи и до Ртња, урађени прилазни путеви до излетишта, улична ЛЕД и декоративна расвета.

Од 2006. године село има интернет презентацију, 2008. организована је прва Вајарска колонија, исте године Врмџа је и на Сајму туризма, Три године касније 2011. уређен је Етно музеј и одржана међународна Фото-видео колонија.

Први међународни МТБ маратон организован је 2012. а годину дана касније уз МТБ маратон и прва акција Удружења српских бициклиста. Овим манифестацијама придружили су се и планинарски походи, „Пењачки фестивал“ за који је уређено природно пењалиште „Девојачки камен“, интернационални филмски фестивал туристичко-еколошко-документарног филма, а све је пратила активна промоција села у медијима.

– Важан моменат који се поклопио са нашим активностима 2008. је досељавање људи. Ми смо као МЗ Врмџа у сарадњи са мештанима-староседеоцима одмах реаговали, дали јаку подршку, потребну помоћ и радили на стварању позитивне атмосфере. Резултат је 40 купљених кућа-плацева, покренута грађевинска оператива – сезонска радна места, велики промет за продавнице грађевинског материјала, повећана продаја пољопривредних производа локалног становништва и још важније, размена културе где смо, сматрам, напредовали захваљујући и нашим, већином високообразованим новим мештанима из Србије и иностранства, Италије, Америке, Швајцарске. Занимљиво је да раније нико од њих никад није имао никакве везе са Врмџом. Неколико њих је купило куће на невиђено, видели су на интернету и ангажовали рођаке из Србије да их за њих купе – каже Крстић.

Према његовим речима кад све саберемо вредност врмџанске приче је већа од милион евра: – Морам да напоменем да није било директне помоћи државе и све је наша идеја и лична иницијатива.

ЖЕНЕ, С ЉУБАВЉУ

Од Крстића сазнајемо и да у Врмџи и простору сокобањске општине ради новооснована земљорадничка задруга „Агро Ртањ“ са 26 чланова, при чему готово половину чине жене. Основани су и Рурал ХУБ Врмџа, ЦДОП-центар за друштвено одговорно предузетништво и Удружење „Врмџа домаћа радиност“, које за сада има 13 жена чланица. Како наводи Нена Марковић, једна од чланица Удружења, све оне живе у Врмџи и баве се пољопривредом и сточарством у својим домаћинствима и са својим породицама и све оне су домаћице, мајке, супруге.

– Као што и стоји у називу, наше удружење обухвата широк спектар домаће радиности, од производње здраве, домаће хране, сокова, ликера, чајева, преко сувенира и уметничких дела до ручних радова. Основни постулат Удружења је породица и љубав и жена која је као мајка, супруга и домаћица стуб домаћинства. Зато је и лого нашег Удружења„ Из љубави са породицом заједно са вама стварамо окружење испуњено поверењем“ – каже Нена Марковић.

Иницијаторка и покретачица идеје о Удруживању жена је Драгана Томић Пилиповић из Врмџе, директорка и оснивачица ЦДОП-а, Центра за друштвено одговорно предузетништво са седиштем у Врмџи.

– У оквиру ЦДОП-а ради и РУРАЛ ХУБ и посебан акценат је госпођа Пилиповић ставила на оснаживање жена на селу, на развој њихове социјалне свести, на јачању њиховог самопоштовања и самовредновања и њихове финансијске ситуације. – појашњава Нена Марковић за Данс, додајући да је све почело неколико година уназад, окупљањем жена у РУРАЛ ХУБ-у на радионицама са различитим темама.

Сеоски етно музеј

– Садашњи тренд је оснивање удружења широм Србије, а да би било другачије, по нечему специфично и оригинално, основни принцип нашег Удружења јесте да је географско порекло наших производа Врмџа. Воће, поврће, шумски плодови, лековито биље, све је из атара Врмџе. Врмџа је планинско село подно Ртња богато чистом нетакнутом природом, пијаћом водом, незагађеним ваздухом, столетним шумама, бистрим потоцима, лековитим биљем. Мештани обрађују своје земљиште на традиционалан начин трудећи са да сачувају аутохтоне, старинске врсте воћака као што су шљиве ранка и пожега, јабука шуматовка, колачара, будимка, грожђе дренак и тамњаника. Све су то врсте које се не третирају никаквим средствима за заштиту и самим тим здраве за исхрану. Тако је и са поврћем, свака домаћица сама производи семе паприке, црног и белог лука, купуса, парадајза ове за наредну годину. Зато су и производи Удружења жена са специфичним укусом, аромом и бојом. А то су слатка, џемови, ликери, сокови, зимница, сиреви… од дрењина, трњина, шипурка, купина, малина, вишања, зове, јагода, од мајске руже и петлиџанчића, од мушмула и јабука… по традиционалним рецептима, на традиционалан начин, на шпорету на дрва, без конзерванса и вештачких заслађивача – прича Нена Марковић.

- Будућност Врмџе су њени мештани-часни, вредни, радни и поштени људи, а изнад свега гостољубиви. Свако домаћинство има собу за госте, понеко и апартман, а може се наћи и цела кућа за издавање гостима. Уз домаћу храну, могућност учествовања у свим сеоским пословима па и припремању сопственог оброка Врмџа је идеално место за здрав и лековит одмор. С обзиром да се свака чланица Удружења уједно бави и сеоским туризмом и издавањем смештаја гостима тако је у понуди здрава храна и туризам што је и будућност Врмџе – сматра Нена Марковић.

Фотографије су власништво МЗ Врмџа, аутор ноћних фотографија је Горан Милисављевић из Врмџе, а свих осталих Саша Ђорђевић из Ниша

Детаљније на линку: Јелена Бујдић Кречковић, Данас

Коментара: 0


#   Сокобања   туризам   Саша Ђорђевић   интернет   радна места   здрава храна   лековито биље   Врмџа   грађевински материјал   природа   Славиша Крстић   географско порекло   бежични интернет   етно   Нена Марковић   домаћа радиност
@


 


[ Додај коментар ]