Факултети против велике матуре уместо пријемног

Велику матуру први би полагали средњошколци који ће средње школе уписати 2015.године, а највећи број средњошколаца жели да се упише на одабране факултете уз помоћ матуре и листе жеља

Факултети ће увести, ако је потребно, и бесплатне пријемне испите само да они остану као последњи бастион одбране знања

Велика матура заменила би пријемне испите на факултетима, а средњошколци би полагали обавезан и изборни део.

Обавезан део највероватније ће чинити српски језик, математика и један страни језик, док би у изборном делу средњошлолци полагали предмете у зависности од тога који факултет желе да упишу, кратак је предлог Министарства просвете како би морала да озгледа велика матура коју би први полагали средњошколци који средње школе упишу школске 2015/2016. године.

Изглед велике матуре још је само у домену нацрта Министарства просвете, а ови дана почеле су консултације и са средњошколским професорима.Већ се ради на изменама Закона о високом образовању и на акционим плановима за велику матуру. Закон, који пише Министарство, требало би да пропише годину када ће матура бити уведена, а просветни заводи и Национални просветни савет треба да припреме и усвоје детаљне планове.

У изради нове велике матуре користиће се искуства из земаља у окружењу, Хрватске, Словеније и Словачке. Идеја је да се уведу три врсте матуре - општа, стручна и уметничка. Гимназијалци би полагали општу матуру и матуранти стручних школа који желе да наставе студије на неком од факултета који није сродан њиховој школи. Остали ученици стручних школа полагали би само стручну матуру. Матуранти уметничких школа морали би да полажу уметничку матуру.Израду пројекта финансирала је ЕУ, средствима из ИПА фондова. Септембра идуће године биће познато да ли ће овај концепт бити задржан или ће и он претрпети промене.

Надлежни из Министарства просвете кажу да им је тренутно најважније да средњошколци желе да се промени начин полагања завршног испита у средњим школама и начин уписа на факултете. Показали су то и резултати истраживања „Ставови ученика о настави у средњој школи и наставку школовања“.

Истраживање је спроведено у мају ове године, а у истраживању је учествовало 7.500 ученика из 82 школе. Од овог броја школа, 30 одсто су биле гимназије, а око 70 одсто је било ђака из средњих стручних школа из свих делова земље. Циљ истраживања је био усмерен на истраживање ставова ученика,пре свега о ономе шта су научили у средњој школи и о томе колико им је тај вид образовања био користан,али и на њихову спремност за упис у високошколске установе. Посебна пажња посвећена је мотивацији и ставовима ученика о припремљености за упис на високо образовање.

Између осталог, истраживање је показало да би средњошколци волели да факултет уписују преко завршног испита и листе жеља, као што су уписивали средњу школу.Резултати истраживања су показали да би 55,88 гимназијалаца волело да упише факултет преко завршног испита, односно матуре, и листе жеља. У стручним школама 56,69 одсто ученика је за овакав начин уписа на факултете. Приближно исти проценат ученика у гимназијама и средњим стручним школама, 23, 81 и 25,33 одсто средњошколаца се изјаснило да делимично прихвата овакав начин уписа на факултете, а не је рекло 19,50 одсто гимназијалаца и 18,79 ученика средњих стручних школа.

Када се ради о припремама ученика за полагање пријемног исшита око 40 одсто гимназијалаца се припрема уз приватне часове, док се 26 одсто ђака из средњих стручних школа припрема плаћајући приватне часове. О томе да ли верују да ће уписати жељени факултет или програм 80,9 одсто гимназијалаца сматра да хоће, док у то верује 70,75 одсто ученика средњих стручних школа.

Академска заједница се не слаже са оваквим  начином уписа не факултете. Додуше, декани факултета Универзитета у Нишу кажу да њих нико није ни консултовао када се ради о новинама које су најављене.

''Буде ли се тако нешто десило настаће права папазјанија на факултетима јер ми наше пријемне испите припремамо за посебне програме који се код нас проучавају“, каже професор др Горан Максимовић, декан Филозофског факултета Универзитета у Нишу.

''Догодили се тако нешто биће то последњи и смртоносни ударац за наш систем образовања. Знамо какви су критеријуми оцењивања у средњим школама и замислите сада да се нама за 90 места на департману за психологију јави 320 кандидата што се догодило ове године. Рецимо да њих 150 има све петице и одлични су били на великој матури. Како њих рангирати? По ком критеријуму? Ресорно минситарство нам стално пребацује да не желимо да укинемо пријемне испите јер их наплаћујемо. Ево, Филозофски у Нишу први ће се одрећи плаћања пријемног испита само да он остане јер је то последњи настион одбране знања“, наглашава декан др Горан Масксимовић.

Сличног је мишљења и декан Електронског факултета Универзитета у Нишу, професор др Драган Јанковић

''Пријемни испити су специфични на свим факултетима и свако од њих „мери“ знање из оне области која се на факултету проучава. Примера ради, за нас није важно какво је знање показао средњошколац из српског или страног језика, те историје, али је важно колико влада информатиком и математиком и ми то проверавамо нашим пријемним испитом. У сваком случају пријемни испити на факултетима морају да остану“.