Južna Srbija Info
Ћирилица | Latinica

Fakulteti protiv velike mature umesto prijemnog

rssBookmark and Share

17.12.2014. V.Petrović, Južna Srbija Info

Do septembra 2015.godine Ministarstvo prosvete bi moralo da izađe sa novim konceptom velike mature za srednjoškolce

Fakulteti protiv velike mature umesto prijemnog

Veliku maturu prvi bi polagali srednjoškolci koji će srednje škole upisati 2015.godine, a najveći broj srednjoškolaca želi da se upiše na odabrane fakultete uz pomoć mature i liste želja

Fakulteti će uvesti, ako je potrebno, i besplatne prijemne ispite samo da oni ostanu kao poslednji bastion odbrane znanja

Velika matura zamenila bi prijemne ispite na fakultetima, a srednjoškolci bi polagali obavezan i izborni deo.

Obavezan deo najverovatnije će činiti srpski jezik, matematika i jedan strani jezik, dok bi u izbornom delu srednjošlolci polagali predmete u zavisnosti od toga koji fakultet žele da upišu, kratak je predlog Ministarstva prosvete kako bi morala da ozgleda velika matura koju bi prvi polagali srednjoškolci koji srednje škole upišu školske 2015/2016. godine.

Izgled velike mature još je samo u domenu nacrta Ministarstva prosvete, a ovi dana počele su konsultacije i sa srednjoškolskim profesorima.Već se radi na izmenama Zakona o visokom obrazovanju i na akcionim planovima za veliku maturu. Zakon, koji piše Ministarstvo, trebalo bi da propiše godinu kada će matura biti uvedena, a prosvetni zavodi i Nacionalni prosvetni savet treba da pripreme i usvoje detaljne planove.

U izradi nove velike mature koristiće se iskustva iz zemalja u okruženju, Hrvatske, Slovenije i Slovačke. Ideja je da se uvedu tri vrste mature - opšta, stručna i umetnička. Gimnazijalci bi polagali opštu maturu i maturanti stručnih škola koji žele da nastave studije na nekom od fakulteta koji nije srodan njihovoj školi. Ostali učenici stručnih škola polagali bi samo stručnu maturu. Maturanti umetničkih škola morali bi da polažu umetničku maturu.Izradu projekta finansirala je EU, sredstvima iz IPA fondova. Septembra iduće godine biće poznato da li će ovaj koncept biti zadržan ili će i on pretrpeti promene.

Nadležni iz Ministarstva prosvete kažu da im je trenutno najvažnije da srednjoškolci žele da se promeni način polaganja završnog ispita u srednjim školama i način upisa na fakultete. Pokazali su to i rezultati istraživanja „Stavovi učenika o nastavi u srednjoj školi i nastavku školovanja“.

Istraživanje je sprovedeno u maju ove godine, a u istraživanju je učestvovalo 7.500 učenika iz 82 škole. Od ovog broja škola, 30 odsto su bile gimnazije, a oko 70 odsto je bilo đaka iz srednjih stručnih škola iz svih delova zemlje. Cilj istraživanja je bio usmeren na istraživanje stavova učenika,pre svega o onome šta su naučili u srednjoj školi i o tome koliko im je taj vid obrazovanja bio koristan,ali i na njihovu spremnost za upis u visokoškolske ustanove. Posebna pažnja posvećena je motivaciji i stavovima učenika o pripremljenosti za upis na visoko obrazovanje.

Između ostalog, istraživanje je pokazalo da bi srednjoškolci voleli da fakultet upisuju preko završnog ispita i liste želja, kao što su upisivali srednju školu.Rezultati istraživanja su pokazali da bi 55,88 gimnazijalaca volelo da upiše fakultet preko završnog ispita, odnosno mature, i liste želja. U stručnim školama 56,69 odsto učenika je za ovakav način upisa na fakultete. Približno isti procenat učenika u gimnazijama i srednjim stručnim školama, 23, 81 i 25,33 odsto srednjoškolaca se izjasnilo da delimično prihvata ovakav način upisa na fakultete, a ne je reklo 19,50 odsto gimnazijalaca i 18,79 učenika srednjih stručnih škola.

Kada se radi o pripremama učenika za polaganje prijemnog isšita oko 40 odsto gimnazijalaca se priprema uz privatne časove, dok se 26 odsto đaka iz srednjih stručnih škola priprema plaćajući privatne časove. O tome da li veruju da će upisati željeni fakultet ili program 80,9 odsto gimnazijalaca smatra da hoće, dok u to veruje 70,75 odsto učenika srednjih stručnih škola.

Akademska zajednica se ne slaže sa ovakvim  načinom upisa ne fakultete. Doduše, dekani fakulteta Univerziteta u Nišu kažu da njih niko nije ni konsultovao kada se radi o novinama koje su najavljene.

''Bude li se tako nešto desilo nastaće prava papazjanija na fakultetima jer mi naše prijemne ispite pripremamo za posebne programe koji se kod nas proučavaju“, kaže profesor dr Goran Maksimović, dekan Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu.

''Dogodili se tako nešto biće to poslednji i smrtonosni udarac za naš sistem obrazovanja. Znamo kakvi su kriterijumi ocenjivanja u srednjim školama i zamislite sada da se nama za 90 mesta na departmanu za psihologiju javi 320 kandidata što se dogodilo ove godine. Recimo da njih 150 ima sve petice i odlični su bili na velikoj maturi. Kako njih rangirati? Po kom kriterijumu? Resorno minsitarstvo nam stalno prebacuje da ne želimo da ukinemo prijemne ispite jer ih naplaćujemo. Evo, Filozofski u Nišu prvi će se odreći plaćanja prijemnog ispita samo da on ostane jer je to poslednji nastion odbrane znanja“, naglašava dekan dr Goran Masksimović.

Sličnog je mišljenja i dekan Elektronskog fakulteta Univerziteta u Nišu, profesor dr Dragan Janković

''Prijemni ispiti su specifični na svim fakultetima i svako od njih „meri“ znanje iz one oblasti koja se na fakultetu proučava. Primera radi, za nas nije važno kakvo je znanje pokazao srednjoškolac iz srpskog ili stranog jezika, te istorije, ali je važno koliko vlada informatikom i matematikom i mi to proveravamo našim prijemnim ispitom. U svakom slučaju prijemni ispiti na fakultetima moraju da ostanu“.

 

Komentara: 0


#   Elektronski fakultet   dekan   Filozofski fakultet   Goran Maksimović   Ministarstvo prosvete   velika matura   prijemni ispit   Dragan Janković   Visoko obrazovanje   srpski jezik   srednje škole   strani jezik
@


 


[ Dodaj komentar ]





Budite u toku

Dozvolite obaveštenja sa ovog portala o aktuelnim zbivanjima