Bogate se na štetu države i građana

Veliko, neprocenjivo bogatstvo Srbija ima u starim koritima i priobalju velikih reka. Na jugu i jugoistoku Srbije, u dolinama Nišave i Južne Morave i njihovih pritoka, na desetine je regularnih i zvaničnih preduzeća, koja su registrovana za eksploataciju šljunka, ali činjenica je – šljunak nelegalno kopa, tovari, odnosi i preprodaje ko hoće.

Eksploatacija šljunka bila je uvek unosan posao. Nažalost, pune i prave kontrole ovog „posla” još nema i zbog toga su se mnogi u prethodnih desetak i nešto više godina obogatili, kažu u Nišavskom okrugu.

– Materijal neophodan u građevinskoj industriji, za izgradnju stambenih i poslovnih objekata, ali još više za saobraćajnice, gradske ulice i infrastrukturu, najviše se eksploatiše na području pored Južne i Zapadne Morave, Nišave i njenih pritoka i u poslednje dve, tri godine bilo je pokušaja da se uvede više reda u ovoj oblasti. Ipak, i dalje ima mnogo onih koji „divlje” kopaju i prodaju šljunak, na štetu države Srbije – ispričao nam je načelnik vodoprivredne inspekcije Nišavskog okruga Branislav Živković.

Onima koji odluče da kradu, odnosno nelegalno vade i kopaju šljunak na jugu i u centralnoj Srbiji, ide naruku skoro neverovatan podatak da rečne tokove, u dužini na stotine, pa i hiljade kilometara, kontrolišu samo načelnik inspekcije Živković i njegov kolega iz kancelarije Miroslav Milošević. Cela vodoprivredna inspekcija svedena je tako „na dva slova”:

– Svakoga dana smo na terenu čak u šest okruga – Nišavskom, Topličkom, Pirotskom, ali i Jablaničkom i Pčinjskom, a odnedavno i u Rasinskom. Jasno je da teško može svuda da se stigne. Dobijemo prijavu da se ilegalno vadi pesak kod Leskovca ili Vranja, odemo, napravimo zapisnik, podnesemo prekršajnu prijavu i moramo odmah, na primer, na intervenciju u okolinu Aleksinca ili Kruševca. Dok stignemo tamo i intervenišemo, oni koji su na jugu zatečeni u nelegalnom poslu i protiv njih je podneta prijava, već su se vratili i nastavili tamo gde smo ih mi zaustavili – kaže Živković.

(Ne)moć inspekcija

Inspekcijski organi nemaju mnogo problema sa firmama uredno registrovanim za eksploatacijom šljunka. Ova preduzeća plaćaju poreze i doprinose, zapošljavaju radnike, a tačno je određena lokacija gde se vadi ili u separacijama peska prerađuje šljunak. „Divlji” kopači su najveća mora i inspektora i države.

Kako nam je rečeno u sedištu vodoprivredne inspekcije u Nišu, gde su dva inspektora za pola Srbije, osim prekršajnih prijava, kojima se ne zna broj, od pre nekoliko godina podnose se prijave i za privredni prestup, pa i krivične, ako se utvrdi veća težina izvršenog dela. Nažalost, delovanje vodoprivredne inspekcije, koje je u sastavu Ministarstva za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, tu se i završava. Jer, sve je kasnije u rukama drugog – Ministarstva pravde.

Prekršajni i krivični, odnosno postupci za privredne prestupe, vode se pred organima pravosuđa. Branislav Živković o tome kaže:

– Država bi uspela da sačuva svoje bogatstvo i, naravno, od njega imala velike koristi, kada bi postojala adekvatnija i rigoroznija kaznena politika.

A mi dodajemo – i kada bi imala bolju, organizovaniju i pravu kontrolu nad onim što poseduje u dolinama Velike, Južne i Zapadne Morave, Nišave, Toplice, Vlasine, Timoka i svih drugih reka i rečica, na čijim obalama je veoma kvalitetan šljunak u ogromnim i neprocenjivim količinama.