Зашто Србија Русији плаћа најскупљи гас?

Док неки ту високу цену објашњавају огромним гасним дугом Србије према Русији, други прстом упиру у корумпиране српске политичаре који нису радили и не раде у корист своје земље.

Како показују подаци сајта trademap.org, који представља светску базу спољне трговине, током прошле године Србија је Русији по1000 кубних метара гаса плаћала 720 долара, што је знатно више од просека цене који јој плаћају много богатије европске земље, као што су Немачка, Аустрија, Француска, Холандија и друге. Просечна цена руске испоруке гаса прошле година била је 574 долара за хиљаду кубика, што је скоро за трећину ниже него што је цена по којој је Русији исту ту количину плаћала Србија.

У региону су од Србије набавку руског гаса мање плаћале Хрватска, Словенија и Македонија. Једино је БИХ плаћала више - 731 долар.

Драган Недељковић, уредник сајта енергопортал, високу цену руског гаса објашњава дугом “Србијагаса” ГАЗПРОМУ и НИС-у који је достигао готово милијарду евра.

“Када је 2000. године Милошевић пао, посредничка фирма ‘Прогрес’, која је тада увозила гас из Русије за НИС, дуговала је за руски гас 260 милиона долара, због чега су Руси обуставили испоруку. Ђинђић је, онда, чим је формирао владу ишао у Москву, био је то јануар 2001, да моли да пусте гас, а да ми дуг отплаћујемо. Тада су се договорили да се на цену сваког кубика гаса дода извесна сума долара да се тај дуг намири. Тај дуг, међутим, још није намирен. То је први разлог високе цене гаса. Други је то што Руси закључују уговор ‘пуно за празно’. То значи да, ако је, рецимо, наручено три милијарде кубика за ову годину, а ви то не преузмете, морате све то да платите. Нашима су то, међутим, опростили, па узимају колико им кад затреба. Осим тога, “Србијагас” према НИС-у, односно, Газпрому, има и скорашње дугове који су огромни. Укупни дугови су достигли ниво од близу милијарду евра”, наводи Недељковић.

Сијка Пиштолова, уредница сајта enerdziobserver, сматра, на другој страни, да дуг према Газпрому не треба да утиче на цену по којој Србија добија руски гас јер су то две потпуно различите ствари. Она нема никакву дилему о томе ко је крив што Србија плаћа највишу цену гаса Русији.

“Главни кривац што тако скупо плаћамо гас смо ми сами. Ако научимо да преговарамо, ствари могу да се промене. Ја, дакле, за то не кривим Русе него кривим нашу страну. Сматрам да је ту било корупције. Немам никакве доказе, али ако тако лоше преговараш значи да си корумпиран”, каже Пиштолова, која истиче да највећу одговорност за лоше испреговарану цену гаса сносе власт Војислава Коштунице и Бориса Тадића:

“Ми смо јефтино продали НИС, који је био драгуљ српске привреде, продали смо га за свега 400 милиона евра. Да смо имали праве политичаре, сигурно бисмо се договорили о много бољим условима него што јесмо. Ту је посебно важно питање рудне ренте. То је смешно по којој ми цени наплаћујемо експлоатацију сопстене нафте и гаса. То не постоји нигде у свету”, огорчено коментарише Сијка Пиштолова.

Иако генерални директор “Србијагаса” Душан Бајатовић већ годинама бесрамно обмањује јавност да Србија нема највишу цену гаса у Европи и да је, штавише, цена тог енергента далеко испод економске, чињенице га убедљиво га демантују. BBC је у сарадњи са енергетском агенцијом Ваасаетт крајем прошле године истраживао цене гаса у европским главним градовима и објавио да по ценама гаса Београд заузима високо треће место међу европским престоницама, а испред њега су само Стокхолм и Лисабон. Јефтиније од Београда гас плаћају Рим, Варшава, Праг, Љубљана, Мадрид, Загреб и Копенхаген. Гас је најјефтинији у Луксембургу, затим Лондону, Бриселу и Паризу.

Сијка Пиштолова каже да би Србија требало да добија не најскупљи него најјефтинији руски гас.

“Србија у сваком погледу, пре свега због НИС-а, заслужује да има буквално најнижу цену кад је у питању гас, али, то се не догађа и ја сматрам да је главни кривац за то ‘Србијагас’. Иначе, што се тиче европских земаља, оне су, иако су чланице ЕУ, одувек плаћале нижу цену гаса него земље јужне Европе. По мени, то питање може да се постави и оно може да се реши, али само уколико те земље на томе инсистирају. Док то питање не поставе на политички план, нема ништа од тога”, каже Сијка Пиштолова.

Србија то питање није поставила – напротив. Осим тога, Душан Бајатовић, челник “Србијагаса”, никада грађанима није одговорио на питање зашто је Србија једина земља која не увози гас директно од Газпрома него преко посредничког, опет већински руског, “Југоросгаса”, предузећа у коме Бајатовић, по сопственом признању, убира 9000 евра месечно.

Својевремено је покојни премијер Зоран Ђинђић “Југоросгас” као посредника у куповини гаса избацио, али су га Коштуничини људи поново вратили у игру.  У игри ће тај посредник остати и наредних десет година јер је уговор о томе у марту прошле године Бајатовић потписао са Алексејом МИлером, директором Газпрома и Владимиром Колдином, директором “Југоросгаса”.

Зорана Михајловић, министарка енергетике у претходној влади, упозорила је да Бајатовић обмањује јавност како има подршку Русије и додала да је он заправо слика јачине одређених лобија у Србији, пре свега оног око РСТ, фантомске посредничке фирме у пословима са гасом, која запошљава само три особе, која „станује“ на истој адреси на којој и Бајатовићев „Србијагас“, а која је у 2012. години остварила нето профит од 9,6 милиона евра.

“У свакој држави је енергетика повезана с политиком. И то ништа није необично, само је питање како ће то да се искористи - да ли у интересу Србије или у интересу свакојаких лобија. Мора јасно да се каже да је Бајатовић избор СПС да буде директор Србијагаса. Резултати показују да он није био најбоље решење”, рекла је Михајловић крајем прошле године и додала да није Бајатовић јачи од државе, нити то сме бити. Подршку јој је пружио и тадашњи први потпредседник Владе Александар Вучић, поруком да о томе ко ће бити министар у Влади Србије неће одлучивати ни Москва ни Вашингтон већ искључиво грађани Србије. Он је том приликом посебно истакао да има пуно поверење у рад министарке енергетике.

Ипак, након ванредних мартовских избора и Вучићеве и Дачићеве инкогнито посете Москви, Зорана Михајловић није више министарка енергетике, а Душан Бајатовић је још увек на челу „Србијагаса“. Тако је Вучић демантовао себе и тако нам је заправо открио ко управља енергетским сектором земље чији је премијер.

Бранка Тривић