Јужна Србија Инфо
Ћирилица | Latinica

Топлички округ: Све је више пустих села

rssBookmark and Share

Прокупље 31.01.2014. Новости

У последњих десетак година у многим селима Топличког округа број становника је вишеструко смањен, а нека су потпуно остала пуста. Најдрастичнији случај исељавања мештана и пустошења села је уз административну линију с Косовом, где је њих неколико остало потпуно без становника, а у осталима су преостала махом старачка домаћинства.

Топлички округ: Све је више пустих села

- Најгора ситуација је у селима Васиљевац, Матарова и Боровац - прича Часлав Бојовић, председник МЗ Мердаре, где у десетак села живи свега око 300 мештана.

И док објашњава да је најочитији пример управо у Мердару, месту у ком је тренутно највећи број становника, где је за десет година угашено 15 домаћинстава, председник Милошевић објашњава да овом, али и околним селима прети нестајање, јер старији мештани умиру, а млади се не враћају родним кућама.

Да је у селима све мање деце, илуструје и примером школе у Мердару. Пре десет година имала је неколико десетина ученика, док тренутно наставу похађају свега три, а да је у селу још само четворо деце предшколског узраста.

НЕРАЗВИЈЕНА привреда и инфраструктура главни су разлози исељавања становништва, али и одумирања села у Топлици - каже Братислав Јовановић, начелник Топличког округа, и напомиње да се у овај, иако стратешки важан крај за целу земљу, годинама није адекватно улагало, већ је привреда уништавана. - Шанса за његов развој је у малим и средњим предузећима, базираним на пољопривреди, дрвној индустрији и туризму, који је у замаху.

Да је стање драматично и у осталим селима куршумлијске општине, наводи и председник Радољуб Видић, који напомиње да су основни разлози одумирања села на овом подручју економске природе, односно недостатак посла и перспективе за младе.

- Исељавање из економских разлога најочитије је последњих година на примеру Куршумлијске бање, где је од затварања хотела „Жубор“ 2004. опустело неколико околних села, а смањен и број становника у самој бањи - истиче Видић.

Слична ситуација влада и на подручју прокупачке општине, где је, према речима председника Љубише Ђурковића, тренутно најдрастичнији пример у општини Житни Поток, на тридесетак километара од административног центра општине.

- У 23 села која гравитирају ка Житном Потоку сада живи око 1.000 становника, махом ромске националности. Међутим, исељавање у градско подручје посебно је присутно последњих година због неразвијене путне мреже, укидања аутобуских линија, бензинске пумпе, полицијске станице... Почетком ове године укинута су и ноћна дежурста у Дому здравља, где је некада постојао и стационар - објашњава Ђурковић и напомиње да је неразвијена привреда главни мотив исељавања становништва из овог брдско-планинског краја.


#   Прокупље   Куршумлија   Косово и Метохија   Радољуб Видић   Житни Поток   село   Братислав Јовановић
@


 



Будите у току

Дозволите обавештења са овог портала о актуелним збивањима