Sveti Trifun, zaštitnik loze i vinogradara

U to vreme zavlada Rimskim carstvom car Gordijan III, čija ćerka Gordijana siđe s uma, i time baci svoga oca u veliku žalost. Svi lekari ne mogahu ludoj Gordijani ništa pomoći. Tada zli duh iz lude devojke progovori i reče da njega niko ne može isterati osim Trifuna. Car naredi da se na dvor dovedu svi Trifuni iz carstva. Posle mnogih Trifuna, i ovaj mladi Trifun bio je pozvan po Božjem Promislu. Doveli su ga u Rim gde je iscelio carevu ćerku. Car mu podari mnoge darove, koje Trifun pri povratku razdeli siromasima. U svom selu nastavi svoj život moleći se Bogu. Kada se zacari hristoborni Decije Trajan, sveti Trifun bio je mučen za Hrista. No on podnese sva mučenja s radošću velikom, govoreći: „O kad bih se mogao udostojiti, da ognjem i mukama skončam za ime Isusa Hrista Gospoda i Boga moga!" Sve muke ništa mu ne naškodiše, i mučitelji ga osudiše najzad na posečenje mačem. Pred smrt Trifun se pomoli Bogu i predade dušu svoju Tvorcu svome 250. godine.

U pravoslavnoj crkvi praznuje se 14. februara po novom, odnosno 1. februara po starom kalendaru.

Smatra se da je ovaj svetac zaštitnik vinove loze i vinogradarstva, pa time i vina, pa ga kao svog patrona slave vinogradari i gostioničari.

Narodni običaji i simbolika

Na Trivunjdan vinogradari odlaze u vinograde, orezuju po koju lozu i zalivaju vinom po neki čokot. Veruje se da će se tako vinogradu povratiti snaga posle dugog zimskog mrtvila, pa će loza moći da buja u proleće.

Zbog običaja orezivanja vinove loze, u istočnoj Srbiji svetog Trifuna zovu i Orezač ili Zarizoj.

Veruje se da sveti Trifun na svoj praznik pobode u zemlju ugarak i od toga dana sneg počne da se topi. Narod ponegde kaže: „Triša zab'o ugarak u zemlju, pa zato sneg i led počinju da se tope." 

Veruje se da će biti kišna i rodna godina ako na Trivunjdan padne sneg, a ako je vedro – biće sušna.