Нишлијка још сања мртвог сина

Другорођени син Весне Перић, специјалисте економских наука из Ниша, због погрешно утврђеног резус фактора крвне групе, живео је само два дана. Лекари Завода за трансфузију у Нишу погрешно су јој приликом прве трудноће 1995. године утврдили да је она РХ позитивна, што је коштало живота другу бебу, рођену 4. априла 2001. године.

Од тада Весна води битку да кривци за овај груби пропуст буду кажњени. Пред домаћим судовима лекар и лаборант су ослобођени одговорности јер није могло да се докаже ко је потписао спорни налаз.

Нишки завод за трансфузију крви ових дана доспео је у жижу јавности и због оптужби В. В. (30), који тврди да је због пропуста медицинског техничара “лечен” погрешном крвом плазмом. Руководство завода одбацило је оптужбе В. В. и истакло да су због грешке кажњени техничар и лекар, али да због тога пацијент ниједног момента није био витално угрожен.

Са друге стране, иако је успела да се оствари као мајка, Весна Перић не може да се помири са чињеницом да је после смрти другог сина заувек изгубила прилику да опет роди. Не одустаје да гони одговорне, а разлози су одавно престали да буду лични већ сада само хоће да се такве грешке више никад не понове.

НИСУ УСПЕЛИ ДА МЕ СЛОМЕ
- Суђење је трајало 10 година, било је вештачења, сведочења, подметања, саплитања, али ниједног тренутка нису успели да ме сломе да одустанем. Не желим да иједна породиља прође ово што сам ја. Изгубила сам веру у лекаре и никада више нисам отишла ни на један преглед - каже Весна. Застаје је јој кнедла у грлу када се присети да се нису бирала средства да се докаже “невиност” лекара. Чак су покушали да оспоре да је њен супруг биолошки отац преминуле бебе.

- Мој син много пати и жали што нема брата. Тешко је и мом супругу и мени. После толико година још ме изнова повреди свака прича о “грешкама” лекара које неко скупо плати. Сви правимо грешке, али њихове су смртоносне, а они остају некажњени и сматрају се безгрешним. И што је најгоре, није ми се ни извинила докторка која је погрешила, а виђале смо се на сваком суђењу. Ниједном није као жена и мајка рекла “извини” - започиње Весна своју болну исповест.

Заувек ће памтити 17. новембар 1995, када је “пресуђено” њеној породици. Као и свакој трудници, у Заводу за трансфузију јој је урађена анализа крви и утврђен резус фактор, А позитиван. Родила је сина и не слутећи да ће имати проблем када поново буде остала у другом стању. Међутим, 20. марта 2001. године, у осмом месецу трудноће, хитно је послата на клинику у Вишеградској улици, јер нешто није било у реду са бебом. Тада сазнаје да је “негативна”, али прекасно. Лекари су беби у стомаку два пута мењали крв и покушали да предупреде најгоре. Беба је рођена 4. априла и поживела је тек два дана.

- Након првог порођаја требало је да примим препарат “рогам”, који се даје резус негативним породиљама како би се заштитио плод у следећој трудноћи. Што је још горе, после првог порођаја примила сам 700 милилитара позитивне крви, што је довело до имунолошке преосетљивости - вели Весна, која је болнички пакао заменила судским.

ПОТПИС

- Иако је доказано да ми је погрешно утврђен резус фактор, суд је одлучио да за овај пропуст нема места одговорности оптужених. Једноставно, оне су негирале да је то њихов потпис, иако су по распореду биле у смени, а графолог га је оценио као “нечитак”. И правда је у овом случају у дебелом минусу - закључује Весна.

Д. МИЉКОВИЋ Новости