Besplatni placevi za tri investitora

Opravdanost ovakve investicije detaljno je analizirana kroz poseban elaborat koji je juče usvojilo Gradsko veće Niša.

“Zeleno svetlo” su time za gradnju svojih pogona u radnoj zoni Donje Međurovo dobile kompanije „Jura Eltek” i „Sažem” dok će firma „Haj Ararat” svoj proizvodni program konditorskih artikala otvoriti u kompleksu Elektronske industrije.

Milan Ranđelović, predstavnik Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj, kaže da će u fabrici „Jura Eltek”, koja se bavi proizvodnjom kablova za auto-industriju, biti zaposleno 300 ljudi.

- Ugovor sa “Jura Eltekom” o realizaciji investicije vredne osam miliona evra potpisaćemo polovinom februara. Očekuje se da izgradnja fabrike počne u aprilu, a da fabrika krene s radom u septembru. U “Sažemovoj” fabrici za izradu digitalnih dekodera i brojila biće zaposleno 200 ljudi. I ugovor o realizaciji ove investicije vredne pet miliona evra biće potpisan tokom februara. “Haj Ararat”, smešten u Elektronskoj industriji, zaposliće 100 radnika. Prihodi grada od ovih investicija u narednih deset godina biće oko 30 miliona dinara - kaže Ranđelović.

Miloš Simonović, gradonačelnik Niša, kaže da je Niš prvi grad u Srbiji koji je izradio elaborat opravdanosti davanja u zakup građevinskog zemljišta po Zakonu o planiranju i izgradnji, a na osnovu Uredbe Vlade Republike Srbije.

„Pokrenuta je nova faza razvoja grada. Niš će u 2011. godini biti grad sa najviše direktnih investicija. Najveći uspeh ove lokalne vlasti je da su posle 20 godina počele da se grade nove fabrike, što svakako predstavlja dobar signal za investitore koji biraju upravo Niš kao mesto gde treba da grade pogone i razvijaju biznis. Sada to više nisu planovi ili obećanja, došlo je do konkretne realizacije poslova i 2011. godina će biti prva godina posle dve decenije kada će u Nišu početi da opada stopa nezaposlenosti”, rekao je Simonović povodom usvajanja elaborata na Gradskom veću i realizacije još tri nove investicije u gradu.

On je napomenuo da, prema elaboratu o opravdanosti ustupanja zemljišta ovim dvema kompanijama, Grad u narednih deset godina neće naplatiti 2,5 miliona evra za komunalno opremanje i ustupanje zemljišta stranim ulagačima, ali direktni i indireknih prihodi od tih investicija biće između 70 i 100 miliona evra.