Kako to komšije rade

Vlada Srbije i ministarstva poljoprivrede, trgovine i finansija imaju dva ključna zadatka: da pripreme poljoprivredu za ulazak u Evropsku uniju i naše poljoprivrednike da što lakše „plivaju” u konkurenciji koja ih tamo čeka.

O tome kakvu bi ulogu države trebalo da imaju u razvoju domaće poljoprivrede ima puno teorija. Dok jedni tvrde da je najbolje da država obezbedi i isplati novac za premije i da se više ne petlja puno, ima i onih koji smatraju da se država mora mnogo više angažovati nego što je to sada slučaj. Bilo kako bilo, u narednih nekoliko godina Vlada Srbije i ministarstva poljoprivrede, trgovine i finansija imaju dva ključna zadatka: da pripreme poljoprivredu za ulazak u Evropsku uniju i naše poljoprivrednike da što lakše “plivaju” u konkurenciji koja ih tamo čeka. Kako će to da urade? Jednostvano. Tu reči i teorije ne pomažu, već jedino pare. Ne ulazeći u razne računice, najbolje je da vidimo kako se to radi u komšiluku. Vlada Hrvatske namerava da obezbedi 600 miliona evra subvencioniranje 120.000 poljoprivrednih proizvođača. Ako bi se to raspodelilo na svih 1,5 miliona hektara koliko se tamo obrađuje, onda bi subvencija po hektaru iznosila 400 evra. Međutim, ako se uzme da će se primeniti degresivna stopa, po kojoj će Agrokor i Vindija ostati bez značajnog dela državnih subvencija, poljoprivrednici će dobiti još veću prosečnu subvenciju po hektaru, preko 400 evra. Kako da se onda naši poljoprivrednici sučele na svetskoj pijaci sa hrvatskim, mađarskim i drugim evropskim poljoprivrednicima? Kod nas je subvencija, da podsetimo, 10.000 dinara, to jest nešto manje od 130 evra po trenutnom kursu. Zbog toga bi nakon autoputa, Koridora 10 i penzionera, država morala malo više da se okrene poljoprivredi.

Jer, ona je jedina koja njoj donosi više deviza, nego što ih kroz uvoz hrane iz Srbije ode.