Pivara za koju su zainteresovani samo lopovi

Johan Apel podigao je pivaru u Aleksincu 1865. godine, dvadesetak godina pre pivare u Nušu, a ona se sada nalazi se u ruševinama.

Za razliku od niške pivare koja je privatizovana i čija je zgrada sačuvana kao i imovina Aleksinačka privara je potpuno ruinirana.

Uništeni su i podrumi pivare u kojoj su se nalazile i vredne bačve iz perioda osnivanja. Obruči bačvi su prodati u staro gvožđe a ostatak se koristi za grejanje.

Mesto nekadašnje pivare nije obezbeđeno i često je na meti lopova. Stanovnici okolnih kuća uporno prijavljuju policiji upade lopava ali, kako kažu, bez većeg efekta.

"To se radi organizovano, lopovi pažljivo skidaju sve što se može odneti sa pivare a ujutru po te stvari dolazi vozilo i do sedam sati ujutru sve je već završeno", kaže Vasilije Stojanović.

Osim opreme, mašina i buradi – lopovi su poskidali i odneli i crep sa krova.

Ova pivara koja je radila do pre petnestak godina bila je jedno od najznačajnijih preduzeća u Aleksincu.

Značajna je i po tome što su njeni proizvodi nalazili kupce širom bivše Jugoslavije a jedno je od prvih mesta u Srbiji gde je pre Drugog svetskog rata doneta šećerna repa.

Pivara koja je odavno u stečaju nikada nije privatizovana a čelni ljudi grada kažu da lokaciju pivare prvu ponude svakom investitoru koji dođe u grad, ali do sada nije bilo zainteresovanih za privatizaciju.