Da li možemo da slažemo Ruse? Pala carina na uvoz živih svinja iz EU

Vlada je tom prilikom donela i odluku kojom se ukida posebna dažbina od 8,30 dinara po kilogramu na uvoz živih svinja do 50 kilograma, a koja se primenjuje do 31.decembra 2014.godine.

U Upravi carina kažu za Tanjug da su od 5. septembra do 13. oktobra u Srbiju uvezene 2.743 žive svinje, čija je ukupna težina gotovo 70 tona.

Upitani, koliko je na primer u avgustu, ili junu uvezeno svinja čija težina ne prelazi 50 kilograma, u Upravi carina odgovaraju da njihov informacioni sistem nije zabeležio uvoz.

Vlasnik Industrije mesa "Topola" Vukoje Muhadinović ocenio je za Tanjug da je ova odluka dobra zbog povećane mogućnosti za plasman na rusko tržište.

"Međutim, da li će biti pravog efekta zavisi da li će ruska veterinarska inspekcija takvu prasad tretirati kao domaću, tj. da li će kada se utovi i zakolju moći da se izvoze u Rusiju", u dilemi je Muhadiović.

Upravo u činjenici da se srpskim proizvođačima na ovaj način pruža prilika da pod povoljnim uslovima uvezu prasad male kilaže, utove ih, pa izvezu na rusko tržište, ostali sagovornici Tanjuga vide veliku šansu za povećanje izvoza u Rusku federaciju.

Bivši ministar poljoprivrede Goran Živkov ocenjuje da je ovo dobra mera doneta u pravom trenutku, jer cena svinjetine u Evropskoj uniji pada, a u Srbiji raste, tako da naši proizvođači mesa imaju priliku da kupe svinje za tov jeftinije koje će kasnije izvesti u Rusiju po skupljoj ceni.

"To je jako dobra mera jer mi sada izvozimo svinjske polutke u Rusiju koje su evro skuplje nego što je svinjetina u Evropskoj uniji“, kaže Živkov.

Savetnik za poljoprivredu na Ekonomskom institutu Miladin Ševarlić kaže za Tanjug da ova mera ne prestavlja udarac na proizvođače svinja u Srbiji jer postoji mali broj repro farmi i oseća se nedostatak tovnog materijala, tačnije grla za tov.

"Pošto se u Srbiji oseća nedostatak tova, te svinje sa malom kilažom ćemo uhranjivati i izvoziti u Rusiju. Količina koja je do sada uvezena je mala, jer to može da popuni kapacitet relativno pet-šest većih porodičnih farmi, a da ne govorimo o velikim agribiznis firmama", katerogičan je Ševarlić.