Gas, za i protiv!

Nije baš uvek i na svakom mestu, no u svakom slučaju za neku zemlju je bolje da ima naftu, zemni gas, ugalj, električnu energiju, nego sve ovo da mora da kupuje od onih koji to poseduju u ogromnim količinama.

Svako pravilo ima izuzetak, pa i ovo po pitanju energije. Japan ili Kina ne mogu se pohvaliti dovoljnim količinama energije. Makar ne svih. I opet su to moćne ekonomije. Kina sada već prva ekonomska sila sveta, Japan treća. S  druge strane Nigerija, Iran ili Venecuela raspolažu ogromnim rezervama toliko tražene nafte i zemnog gasa, a kakav im je standard, ekonomija, stanje u državi, ne pitaj.

Još neke male države Bog je podario enormnim rezervama nafte i gasa, ali se demokratski svet potrudio da narodi tih državica previše ne pobujaju od izobilja. Irak, Libija i još neke morale su biti oslobođene od nedemokratskog diktatorskog režima, a narod da bude usrećen demokratijom i ljudskim pravima. Pa sada mogu da uživaju u demokratiji do mile volje!

Elem, nama Srbima mnogo toga fali. Mnogo toga nam nedostaje. Gas i nafta, na primer. Fali i drugo, ali ovog puta o zemnom gasu da prozborimo. Zemni gas je prirodno fiskalno gorivo, sa velikim udelom metana. Zbog toga što sadrži metan sagorevanjem gasa emituje se najmanja količina ugljen-dioksida od svih fosilnih goriva. Gas je praktično ekološko gorivo. Takođe je i jeftino gorivo. Možda ne i u Srbiji, no to je već druga priča.

Rekosmo već da Srbija nema dovoljno sopstvenog zemnog gasa, a ni nafte. Mora da uvozi. Za uvoz se daju devize. Trenutno cena nafte u svetu nije nešto preterano visoka, što opet Srbiju ne obavezuje da smanji cenu benzina na pumpama. Razumljivo. Iz cene benzina polovina dinara odlazi u budžet, a iz budžeta se isplaćuju velike penzije, plate, grade se putevi, pruge, sređuju gradovi, modernizuje vojska, daje se za kulturu, socijalu, zdravstvo... I zato imamo sve ovo što imamo. Za diku!

Kako god da je Srbija može da uveze gas samo iz Rusije. Za sada. Može premijer Vučić da pokušava da smanji zavisnost Srbije od ruskog gasa koliko hoće, izgleda da nema alternativu. Kao što ni Evropa nema alternativu. Mislim opet na gas. Uzalud priče o gasovodu iz Azerbejdžana. Malo je to. I već unapred prodato. Za Srbiju nema ni mrvice. Sumnjam i u rešenje s uvozom tečnog gasa iz Amerike. Skupo je to i pomalo nadrealno za nas. Kao zemni gas se zamrzne na – 160 stepeni Celzijusa, pa tako zamrznut i smanjene zapremine dopremi brodovima do Krka u Hrvatskoj. Posle se transportuje za Srbiju, podigne na normalnu temperaturu i doprema sve do novootvorenih pogona. Pa kad krene industrija!

Ovo je fantazija. Mi u Srbiji ne pridajemo značaj industrijskom razvitku. I danas industrijska proizvodnja ne prelazi 50% one od pre raspada zemlje. Drugo, mi se okrećemo ekologiji. Čemu industrija, nafta, gas, ugalj? Srp, čekić, pijuk, to je budućnost ove zemlje. Nisu slučajno dve izrazito levičarske, bivše komunističke stranke u vlasti. A prva ljubav zaborava nema. Pa i da nekim slučajem tečni gas i dospe do Hrvatske, braća Hrvati bi to zadržali samo za sebe. Da nas sabotiraju. Da nam ne krene na bolje. Da se ne ostvare zacrtani planovi o boljem životu u 2017., 2018,. 2049. godini!

Nema nam druge nego u se, i u svoje kljuse. Doslovno. Svako da nabavi tegleću marvu i da krene u proizvodnju zdrave, ekološke hrane. A gas, ako hoćemo da imamo i ubuduće, pošto će Rusi prestati s isporukom za četiri godine, onda da proizvodimo iz škriljaca. Škriljce imamo. Pedeset godina počinje se s eksploatacijom škriljaca, uglavnom pred izbore, i, izgleda, da je sada pravi čas da se krene ozbiljno. Ako mogu Amerikanci da proizvode zemni gas iz škriljaca, što ne bismo i mi? Tako bi Srbija bila energetski nezavisna i od Rusije i od Amerike, i pošto je već politički, ekonomski i vojno neutralna i nezavisna, time bi dodatno još porastao i ovako veliki ugled i poštovanje koje već uživamo. Da ne pominjem da bi na taj način bila zatvorena usta i direktoru Srbija gasa Dušanu Bajatoviću, koji nesmotreno tvrdi da ruski gas nema alternativu. Disonantni tonovi u najvišem rukovodstvu države. Jedan bi da smanji zavisnost od ruskog gasa, a drugi tvrdi da ruski gas nema alternativu. Šta će narod da pomisli?

2019. godina je daleko. Čak i da Rusija zaista zatvori gasovod preko Ukrajine, i ako Evropa ne dozvoli izgradnju gasovoda preko Turske, kao što je zabranila Južni tok preko Bugarske, Srbija ne treba da očajava. Do 2019. desiće se najmanje jedni izbori. Isti će ljudi i posle tih izbora da budu u vlasti. Kao što su bili i u proteklih dvadeset pet godina. I zemlja će biti uspešna kao i do sada što je bila. Pa i da ne pokrenemo proizvodnju gasa iz škriljaca, a ni tečni gas da ne poteče iz Amerike, kao što i neće, mi ćemo živeti isto kao što smo živeli. U Srbiji se ne tako davno benzin kupovao u plastičnim flašama na ulici. Gasa nije bilo ni za petrolejku. Nafta se pravila od uljane repice. Pride se kupovala u kanisterima po Bugarskoj, Mađarskoj, Rumuniji... Na kraju, ne i poslednje, čak i zejtin, jestivo ulje može da pokreće traktore i dizel motore. Zejtina za sada ima dovoljno. I uvek postoji alternativa. Nestane zejtin, tu je svinjska mast. Nestane masti, ima pasulja. Gas se može dobiti i iz pasulja!

Miodrag Tasić