Ana se poezijom bori protiv neizlečive bolesti, a roditelji bez posla

Anine zvezdane oči. Sivoplave, mirne, beskrajne. Ogledalo duše pune ljubavi. I čelične volje. One koja je rukom Ane Ilić (19), na hartiji, zanavek, ispisala, zasad dve zbirke pesama. Volje koja je devojčicu s retkom bolešću svrstala među retke pesničke talente. Žudnje za životom koja je poeziju devojke „na megdanu sa strahom“ svrstala u Antologiju najlepših ljubavnih pesama srpskih pesnikinja.

„One zvezdane oči“, nedavno objavljenu drugu zbirku pesama, hrabra Ana iz Vladičinog Hana posvetila je onima koji su razumeli njen osmeh.

- Kritičari, ipak, kažu da je ova zbirka, za razliku od prve „Pod svetlom istine“, mračnija, sa mnogo manje sunca i života - priča Ana. - Ali, to su samo periodi u životu koji pokazuju moj „raspon“ kao pesnika. Mada, priznajem, ima tu i mnogo potrebe da ukažem na cinizam oko mene, ali i na sazrevanje koje mi pomaže da ga potpuno odbacim. I, nije to samo cinizam koji vidim zbog moje bolesti i situacije, nego i onaj sa kojim se vrlo često susreću moji vršnjaci, gotovo na svakom koraku.

Dok slušamo nasmejanu plavokosu devojku kako priča o budućim zbirkama pesama, i proze, za koju je, tvrdi, mnogo talentovanija, ni jednog trenutka ne pomišljamo da Ana vrlo dobro zna da je suočena sa teškom, neizlečivom bolešću. Fridrajhovom ataksijom, koja joj je vremenom oslabila srce, a zglobove oštetila toliko da je ovu devojku punu života naterala da se kreće samo u kolicima.

- Imala sam devet godina kada sam od roditelja saznala da imam opasnog, neuništivog neprijatelja protiv kojeg moram da se borim svom snagom. A, mnogo moje snage je baš u poeziji i svima onima koji je čitaju - smireno kaže Ana.

Za nju i porodicu, dodaje, protekle godine jesu godine borbe protiv bolesti, ali je svaki dan novi početak. Početak nove ljubavi, radosti, hrabrosti, vere, nade, iskušenja... Jer, sve to, kaže, deli sa mnogobrojnim iskrenim prijateljima i porodicom.

- Svesni smo i naučeni da imamo privilegiju da upoznamo svet i život iz jedne, većini nepoznate perspektive, možda čak i da osećamo više i drugačije, makar izvor za to bila i neka loša osećanja - kažu Ljiljana i Goran, Anini roditelji. Kažu kao da im je sve drugo u životu potaman. A nije!

Oboje bez posla, pristaju da rade sve što će doneti bar dinar za kupovinu Aninog leka, onog koji usporava tok bolesti.

- Lek generičkog naziva „idebenon“ kupujemo u Italiji pod nazivom „mnesis“. Pakovanje koje je dovoljno za mesec dana košta oko 1.300 evra. Jeftinije, možemo da ga kupimo i u Americi, ali su tamo nabavke vrlo nesigurne budući da ga ima pa nema - otkriva Goran, ne skrivajući da je zahvalan svima koji su Ani i njima pomogli proteklih godina. Od škola u Vladičinom Hanu, opštine, do Elektroprivrede Srbije, onih koji su joj pomogli da barem jednom godišnje ode u banju na rehabilitaciju...

POMOĆ
Osim što se Ani Ilić može pomoći kupovinom njenih zbirki pesama, za nabavku sredstava za kupovinu neophodnog leka, u Banci Inteza je otvoren račun broj 908-16001-87 sa pozivom na broj 54-102-0001127/0.

Više ih, kaže, brine ono što ih čeka kada na jesen Ana otpočne studiranje na Filozofskom fakultetu u Nišu. A i sin Nikola je student u, kako Ana kaže, „Miljkovićevom gradu“.

- Tragamo za stanom koji bi trebalo da bude blizu fakulteta, u prizemlju, sa ulazom koji omogućava kretanje kolica. Znate, naša Ana nema pravo na lekove, od pre tri godine nema pravo na banjsku rehabilitaciju, ali mi verujemo da ima pravo na život. Veruje i ona. A dok veruje i uporno se bori da živi, mi smo spremni da uradimo sve da joj u toj borbi pomognemo - poručuju Ljiljana i Goran.

Ana se smeška, kao da već piše neku novu pesmu o životu koji je, poručuje, jedan, jedinstven, vredan svakog dana i sekunda, svakog udaha i treptaja srca, svake pesme...

novosti.rs