Anino srce "pobeđuje" u igri za život

Iako je od intervencije kardiohirurga prošlo gotovo mesec dana, ona ipak i dalje strepi od kontrolnog pregleda koji je zakazan za kraj godine na kome stručnjaci treba da odluče da li će je operisati.

„Borba za Anino srce“- akcija pokrenuta na društvenim mrežama, a koja se kasnije preselila i na ulice Niša, Novog Sada, Leskovca Vranja, Surdulice... urodila je plodom, jer ova mlada žena, majka šestogodišnje devojčice, opet živi normalno, kao sve druge majke. Nakon hirurške intervencije- ablacije, na bečkoj „AKH“ klinici, koja je plaćena novcem prikupljenim u humanitarnoj akciji srce ove hrabre žene, opet je normalno počelo da kuca. Akcija koja je pokazala i dokazala da naši građani mogu biti munjevito brzi u humanosti, spasila joj je život, i to kada su svi iz našeg zdravstva digli ruke od nje. U poslednjih godinu dana, čak tri puta bila je životno ugrožena, a zbog srčane slabosti nije mogla ni da se kreće, ali ni da samostalno brine o sebi i njenoj ćerki. Nakon urađene intervencije i osposobljavanja nerva zaduženog za regulisanje rada srca, život joj se drastično promenio.

-Hvala svima koji su pomogli, jer kada sam kretala za Beč bila sam jako loše, a i morala sam da se odvojim od deteta, priča Ana Tasić. –Međutim nakon te kratke inervencije bukvalno sam odmah osetila boljitak, a sada gotovo mesec dana nakon toga, živim gotovo kao svi zdravi ljudi,šetam sa ćerkicom, izlazim napolje i uživam u životu, iako čekam da vidim kakvo će mišljenje dati bečki lekari idući put, dodaje ona.

U Srbiju se vratila krajem avgusta, na radost čitave njene porodice i prijatelja. Ipak i dalje svi strepe kako će se stvari dalje odvijati, jer agonija njene bolesti traje predugo, kažu u njenoj familiji. Kako navode, za prvi odlazak sa svim troškovima lečenja i boravka, potrošeno je oko deset hiljada evra, tako da imaju sasvim dovoljno para i za drugi odlazak i preglede, u nadi da će se izbeći operacija koja košta čitavih 50 hiljada evra.

30.avgusta, a poboljšanje je, prema rečima njene porodice, bilo tako drastično da je ona sela u auto i 1. septembra odvezla svoju ćerku u školicu.

-Bili smo presrećni svi, psebno naša unuka, naša mala unukica, jer je poboljšanje bilo tako drastično da je ona već 1. septembra odvezla sama svoje dete u predškolsku ustanovu, veli uzbuđeno Slađana Stanisavljević, Anina majka.