Auto-put preko bazilike kod Crvene Reke

Kako je precizirano Tanjugu u niškom Zavodu za zaštitu spoemnika kulture, reč je o kompleksu iz ranohrišćanskog perioda (4 - 6. vek), a sam lokalitet je višeslojan, jer su istraživači registrovali ostatke iz gvozdenog doba, kasne antike, ranohrišćanskog perioda i ranog srednjeg veka.

Radovi na gradnji auto-puta na tom mestu zaustavljeni su 2012. godine kada su se ukazali ostaci za koje se tada pretpostavilo da pripadaju kasnoantičkom periodu.

Zavod za zaštitu spomenika kulture u Nišu je propisao konzervatorske uslove i zadatak je bio da se istraži ceo kompleks.

Istraživanja su koncentrisana na zapadne i severne zidove izvan bazilike i kada je ceo prostor istražen otkriven je veliki atrijum u čijem su se centralnom delu nalazili ostaci stopa nosećih stubova samog portika.

Kako je rekla direktorka Zavoda Elena Vasić Petrović, ukazujući na hronologiju događaja, lokalitet Kladenčište registrovan je još 2004. godine prilikom rekognosciranja terena za potrebe izgradnje istočnog kraka Koridora 10.

Gotovo tri godine radova na lokalitetu Kladenčište
Istraživanja su započeta 2013. godine i tada je, već na samom početku, konstantovano da je reč o sakralnom objektu, da bi do kraja istraživanja bila otkopana bazilika, jednobrodna građevina koja je imala pripratu (pronaos), brod ili naos i apsidu ili konhu.

Istraživanja su nastavljena izvan bazilike prošle godine i tada su počeli da se ukazuju novi ostaci zidova.

Niški Zavod je 2012. godine, odmah, po uočavanju šuta prilikom izgradnje auto-puta, doneo Rešenje o obustavi radova i predložio arheološka iskopavanja koja je sprovodio Republički zavod, najpre, septembra 2013. godine.

Bazilika će biti zatrpana

Uprkos tome što Republički zavod nije bio nadležan i što iskopavanja nisu završena, on 2013. godine „donosi odluku da se bazilika pokrije sa dva metara peska i da preko nje pređe autoput“, navode iz niškog Zavoda.

Nastavlja se prepiska niškog i beogradskog zavoda kako bi bilo razjašnjeno šta je čija nadležnost, pa je niški Zavod za zaštitu spomenika kulture formirao svoju komisiju i u skladu sa njenom procenom propisao tehničke mere zaštite u skladu sa zakonskim ovlašćenjima i ujedno naložio nastavak iskopavanja.

Niški Zavod je investitoru ponudio dve mogućnosti: zaštitu i prezentaciju IN SITU (u izvornom položaju) ili izmeštanje odgovarajućom metodologijom.

Republički Zavod nastavlja istraživanja novembra 2014. godine, a Koridori Srbije početkom ove godine podnose zahtev za ponavljanje postupka i izmenu rešenja iz 2013. godine i niški Zavod taj zahtev odbija jer nove okolnosti na koje se pozivaju Koridori Srbije zapravo potvrđuju Rešenje iz 2013, navode iz niškog Zavoda.

Na kraju, Republički zavod zanemaruje sve što se događalo između 2012. i 2015. godine i donosi svoje rešenje o zatrpavanju bazilike.

Iz niškog Zavoda podsećaju da su u komisiji koju su formirali 2013. godine i koja je varolizovala objekat bili najeminentniji stručnjaci u našoj zemlji, a činili su je prof. dr Mihajlo Milinković, prof. dr Čedomir Vasić i mr Aleksandar Aleksić.