Leskovac dobija službu za hvatanje zmija

Avgusta prošle godine, u centru Leskovca, ispred Narodne biblioteke „Radoje Domanović“, prolaznike je usred bela dana uplašila zmija upletena u brisače automobila kompanije „Frikom“. Prva ju je spazila prodavačica iz obližnjeg kioska koja je počela da vrišti. Međutim, pravi problem je nastao tek onda kada su uplašeni građani pokušali da se reše neželjenog gosta. Zvali su policiju, vatrogasce, veterinarsku službu, komunalnu policiju, sektor za vanredne situacije, društvo za zaštitu životinja, službu za zaštitu životne sredine i niko od njih nije bio nadležan za ovaj slučaj. Problem je rešio „pauk” Parking servisa koji je u pratnji policije odvezao kola sa zmijom van grada, kako bi se vratila u prirodu, što je, po oceni poznavalaca, najispravnije rešenje.

Samo nekoliko sati nakon toga, zmija je primećena na trotoaru u ulici Vase Pelagića, pokušavajući da uđe u garažu Velibora Mitića. Domaćin ju je oterao lopatom. Pre tri godine, o čemu smo inače pisali, zmije su plašile porodicu Milošević preko puta Škole za osnovno i srednje obrazovanje „11. oktobar” u Leskovcu. Jedna od njih se uvukla u krevet Vukašina Miloševića. Godinu dana ranije, porodica Jašarević u Radničkom naselju u dva navrata se suočila sa neželjenim gmizavcima. Najpre im je neko kroz otvoreni prozor ubacio ubijenu beloušku, a zatim su živu zmiju pronašli u krevetu u kojem spava šestogodišnje dete. Pozvali su vatrogasce koji su je ubili. Novine su pisale da je reč o šarki, ali je kasnije utvrđeno da je u pitanju bezotrovnica. Prošlog leta, u toku javnih radova, radnici su pored Veternice u centru Leskovca naišli na zmiju.

Ovi i niz drugih slučajeva bili su povod da grad Leskovac i JKP „Komunalac” formiraju službu koja će se baviti hvatanjem i zbrinjavanjem zmija. Direktor „Komunalca” Dragan Milenković kaže za „Politiku” da će to biti jedina takva služba južno od Beograda i da je ta inicijativa već privukla pažnju javnosti.

– Minulih godina, u više navrata smo dobijali pozive za hvatanje zmije. Zvali su nas, recimo, u slučaju zmije ispred biblioteke, ali i sa brane Barje oko koje ima i otrovnica – šarki i poskoka. Ali mi smo bili nemoćni, jer nemamo ljude obučene za taj posao. Ovih dana, tokom akcije uklanjanja deponija, naišli smo na leglo zmija pored reke u selu Gornje Stopanje. Bile su upletene u snop. Zbog toga smo u saradnji sa gradskom upravom odlučili da formiramo službu za taj posao i odmah posle 1. maja poslaćemo desetak ljudi na obuku u Zavodu za zaštitu prirode Srbije u Beogradu. Oni trenutno rade u azilu za pse u Turekovcu i već smo odabrali one koji će ići na obuku. Po završetku obuke dobiće sertifikate i mi ćemo im po potrebi izdavati naloge da hvataju zmije. Ljudi su čuli za našu inicijativu i već su nas zvali iz Niša, Prokuplja i Vlasotinca, iako smo još u postupku formiranja – kaže Milenković.

Stručnjaci kažu da zmije izbegavaju ljude i da nikada ne napadaju, osim ako su napadnute, pa moraju da se brane. Zato savetuju da je najbolje mimoići ih bez naglih pokreta ili sačekati da se povuku. Zmije su u Srbiji zakonom zaštićene i zabranjeno je njihovo ubijanje i uništavanje njihovih staništa.

Rukovodioca iz „Komunalca“ Bratislava Kodalovića, pravnika, koji je objavio nekoliko knjiga iz oblasti ribolova i zaštite prirode, pitali smo šta sve treba da zna onaj ko se bavi hvatanjem zmija. Kodalović je često u prirodi i neretko se sreće sa ovim gmizavcima, a njegov kum je jednom prilikom po povratku iz ribolova u rancu doneo zmiju.

– Mora najpre da zna da na prvi pogled razlikuje otrovnicu od neotrovnice. Neotrovne zmije, koje su kod nas najrasprostranjenije, a to su smuk, belouška i slepić imaju glavu iste debljine kao telo, gotovo je srasla sa njim, dok šarka i poskok imaju deblju glavu od tela. Pored toga, otrovnice su kratke, najviše do pola metra, dok neotrovne zmije mogu da budu duže od jednog metra. Treba razviti svest da zmija nije neprijatelj. Naprotiv, ona uništava glodare i druge štetočine – ističe Kodalović.