Mladi iz Leskovca se upoznaju sa verom i tradicijom na manifestaciji „U susret slavama“

Prethodne godine, pokrenuta je sa ciljem da se mališani grada Leskovca upoznaju sa srpskim slavama i ovom tradicijom karakterističnom za srpski narod.

„Na ovoj divnoj manifestaciji sećamo se naših krsnih slava i naših svetitelja koji nas čuvaju tokom cele godine, kao što su čuvali i naše pretke. Jer da nije njih, ne bi ni nas bilo. Draga deco, mi smo srećni što smo danas vaši gosti, jer ste vi danas pravi domaćini okupljeni oko kolača, ikone, sveće, oko svih simbola koji krase naše sleve. Vi ste naša budućnost, zato želimo da vas naučimo da vi u budućnosti dočekujete vaše goste, ako što su to činili naši predhodnici“ istakao je protojerej i ukazao na činjenicu da se srpska slava slavi još od devetog veka, od 863. kada su braća Kirilo i Metodije krstili naš narod.

Milan Stojković, pomoćnik gradonačelnika, govorio je danas u ime lokalne samouprave na manifestaciji.

„Danas smo ovde i kako bismo naše najmlađe upoznali sa našom istorijom, tradicijom, nečim što je specifično samo za nas pravoslavne Srbe – našom slavom. Prenošena sa generacije na generaciju, krsna slava je danas okosnica porekla i identiteta, kroz koju se godinama čuvaju vera i tradicija. Menjala su se vremena, ljudi i vrednosti, ali je za obeležavanje krsne slave srpski narod uvek nalazio volje i sredstava. Čak ni za vreme petovekovne vladavine Turaka, buna i ratova, Srbi se nisu odrekli najveće svetinje njihovog naroda. Slavilo se na bojnim poljima, u logorima i šatorima, u muci i bedi, u različitim delovima sveta, ali uvek sa verom u sveca koji treba da zaštiti porodično ognjište. Na osnovu toga, slobodno se može reći da je krsna slava sačuvala pravoslavnu veru i tradiciju u našem narodu. Svaka kuća ima sveca zaštitnika kojeg na dan krsne slave uz molitvu i obrede proslavlja, i odaje mu čast. Na taj način čuva se nematerijalno kulturno nasleđe Srbije, a tradicionalni običaji se verodostojno prenose na nove naraštaje.”