Na današnji dan u Nišu rođen Konstantin Veliki

Konstantin Veliki (lat. Constantinus Magnus; 27. februara oko 272,^[a] Nais — 22. maja 337, Nikomedija), bio je rimski car (324—337) poznat po tome što je doneo dve sudbonosne odluke koje su promenile tok evropske istorije. S jedne strane, stao na kraj progonu hrišćana, pa čak i prešao na njihovu veru, obezbedivši hrišćanstvu zavidan položaj vodeće monoteističke religije (koji ima i danas); s druge strane osnovao je grad ravan Rimu — Konstantinopolj, osiguravši tako opstanak Carstva na Istoku dugo posle pada Rima i zapadnih provincija u 5. veku.

Njegov život je predmet velikog interesovanja ne samo školovanih istoričara, teologa, arheologa, istoričara umetnosti, nego i raznih amatera. Za to postoji više razloga. U prvom redu, kao i u svakoj dobroj priči i u Konstantinovoj ima nešto što imponuje svima: borba za vlast, vojni poduhvati na prostranoj geografskoj pozornici, uspešno prebrođivanje svih teškoća na putu ka večnoj slavi, skandali, ubistva, verski sporovi i kulturni kontekst. Za istoričare ništa manje važna jeste i činjenica da izvori zadaju muke pružajući dovoljno za podsticanje apetita za istraživanje ove ličnosti i njegovog vremena, ali ne i toliko da bi se na osnovu njih moglo odgovoriti na sva pitanja.

Majka Konstantina Velikog - carica Jelena

Flavija Julija Helena (lat. Flavia Iulia Helena, antgrč. Φλαβία Ιουλία Ελένη; rođ. oko 249, umrla oko 329), poznatija samo kao carica Jelena ili Sveta Jelena (grč. Αγία Ελένη), bila je majka rimskog cara Konstantina I Velikog. Po tradiciji, nastaloj već u 4. veku, Helena je u Jerusalimu pronašla jednu od najvećih hrišćanskih relikvija Časni krst, pa se zbog toga poštuje kao svetica i u Pravoslavnoj i u Rimokatoličkoj crkvi.

Smatra se da je imala veliki uticaj na svog sina u prihvatanju hrišćanstva.