Niški pekari nude sirotinji besplatan bajat hleb

- U svih pet opština u Nišu naišli smo na razumevanje za ovakvu ideju, ali sada nam predstoji obezbeđivanje adekvatnih prostorija i osoba koje zadovoljavaju sanitarne uslove za ovakav posao. Gradske opštine imaju neku vrstu socijalnih karti, odnosno spiskove najsiromašnijih građana, tako da bi hleb i pecivo, isključivo ono bez sira, sigurno završilo u pravim rukama. Niški pekari su i ranije imali ovakvu akciju, ali je podela jučerašnjeg hleba i peciva išla preko Studentskog centra, pa se dešavalo da te namernice završe i kod onih koji nisu najsiromašniji - rekao je Vukadinović za list.

Pekari kažu da je evidentna "navala" siromašnijih građana Niša na bajat hleb i pecivo, koje se do sada prodavalo po dvostruko nižim cenama. U redovima pred pekarama čeka se u rano jutro i kasno uveče, a neke pekare ih i "upisuju u spisak". U pojedinim pekarskim radnjama se rano ujutro u prodaji mogu naći kese u koje se pakuju hleb i razne vrste peciva od prethodnog dana, koje koštaju 100 dinara, a interesovanje za takvim "paketima" je izuzetno veliko. U kompaniji "Don Don", odnosno bivšem niškom Žitopeku, koji je najveći snabdevač hlebom u Nišu, navode da i oni prodaju jučerašnji hleb po 20 dinara, na fabričkoj kapiji, te da ga kupuju i siromašni i nakupci koji ga kasnije preprodaju. "Jagmu" za jeftinim starim hlebom potvrdio je i nedavni incident pred jednom pekarom u centru grada, kada je u redu umalo došlo do masovne tuče.

Niš je, inače, najsiromašniji među velikim gradovima u Srbiji, sa prosečnom platom koja je ispod republičkog proseka i nezaposlenošću koja je iznad takvog proseka. Prema statističkim podacima, Niš se po prosečnoj zaradi nalazi na 55. mestu u Srbiji, a dve od pet niških opština spadaju u najsiromašnije u zemlji - Pantelej je na 159, a Palilula na 149. mestu na listi lokalnih samouprava, kojih je ukupno 168. Sa više od 35.000 nezaposlenih Niš ima stopu nezaposlenosti koja prelazi 35 odsto, podaci su SIEPA.

Stid i kućni ljubimci

- Mnogi kažu da bajat hleb kupuju zbog zdravlja, ili za kućne ljubimce, ili za domaće životinje. U tome ponekad ima istine, ali brojni su i građani koji se stide zbog takve kupovine. Oni koji se ne kriju iza takvih obrazloženja jednostavno kažu da su na tako nešto primorani jer teško žive - kaže Bratislav Vukadinović.