Penzioneri čuvaju 100 mačaka: Najstrašnije je u vreme parenja

Hrane ih granulama i mesom, na šta mesečno utroše po 10.000 dinara.

– Više izdvajamo za njih nego za sebe, iako ja nisam ljubitelj mačaka, samo sam duševan – priča Dragan čija je dvospratna kuća puna dlaka.

Ovde se striktno poštuje ritual. 

- Tačno u 14 sati je ručak. Tada dođu iz šetnje po okolnim poljima, jedu i polegaju po dvorištu. Sat kasnije se ponovo izgube. Uveče im napunim činije i ujutri vidim da je sve smazano – objašnjava ovaj penzioner, koji je 40 godina bio šofer u državnij firmi.

Mačke Trajkovića, koje beže čim ugledaju stranca, ne smetaju komšijama, osim u vreme parenja.

– U, strašno, kao da orekstar svira. Nemoguće je slušati. Imamo jedno gluvo mače i ono je najdosadnije u tim danima. Tada komšije reaguju, psuju, gađaju ih kamenjem, ali posle se sve brzo zaboravi – priča Dragan Trajković, koji bi svoje mačke rado smestio u neki pristojniji azil.