Poslednji berberi: Kad britva poleti

Deset godina je radio u Bujanovcu, a od 1974. godine je u Vranju. Vita Šampion zanat je počeo da uči u rodnom selu Biljača, koje je smešteno između Bujanovca i Preševa, ispod Rujan planine. Važi za najbržeg bricu u Vranju i okolini, kako kaže, mušterije se znoje dok im brijač leti oko glave. Sve što je naučio bilo je od Turčina Hilmije Sefedinovića, zvanog Beg.

Sin naslednik
Glavnu radnju u centru Vranja prepustio je sinu Slađanu, za koga kaže da je njegov dostojan zamenik. Za svoju dušu stari majstor radi sa učenicima u radnji koju je otvorio u prizemlju svoje kuće.
- Zadovoljan sam, Slađan je konačno postao Šampion, za šta je bilo potrebno vreme i dug staž. Kroz moju radnju prošlo je mnogo učenika. Mušterije čekaju na red, tako je svakog dana. S ponosom mogu da kažem da sada u Vranju i po Srbiji radi 45 majstora koji su učili od mene - ističe majstor Vita.

- Hilmija je bio berberski mađioničar. Brijao je svoju glavu i lice bez ogledala za šest minuta. Kada sam došao da učim zanat, nakon godinu dana rekao mi je: "Ti ćeš me naslediti" - priča Đošić.

Kad je dobro izučio zanat i stekao nešto para, odlučio je da kupi radnju u Bujanovcu.

- Pročuo sam se po brzom brijanju. Brijač je leteo u mojim rukama. Komplet brijanje je trajalo minut. Dvadeset sekundi sapunjanje i 40 samo brijanje. Britva je letela na sve strane - kaže s oduševljenjem Đošić.

U početku, dok mušterije nisu shvatile metod rada majstora Vite, bilo je raznih dogodovština, i prijatnih i neprijatnih.

- Dođe kod mene da se brije Amerikanac iz Njujorka krajem sedamdesetih, došao je da montira mašine u Jumku. Zna srpski bolje od mene. Nasapunjam ga, krene brijač, slučajno pogledam u ogledalu, a on bled kao krpa. Završim s brijanjem najbrže što može, računam pozlilo čoveku, da mu pomognem. Dam mu vode da popije, on se povrati i kaže:

"Vi, majstore, meni mora da platite odštetu za pretrpljen strah. Mislio sam da ćete me zaklati." Onako zbunjen, izvadim novčanik, a on počne da se smeje: "Ma, šalim se, evo plaćam duplo!" I ode vrteći glavom - priča Vita Šampion.

Slično je bilo kada je brijao i jednog Italijana, koji je došao sa prevodiocem.

- Vidim, ukočio se i žmuri. Završim ja, on ne može da veruje kad pre! Gleda lice, a ono kao detinja zadnjica. Pitam prevodioca da li je zadovoljan. Slušam razgovor na italijanskom i ođednom čujem: "Figaro, figaro, figaro!" Tako nešto, šta mu bi, ne znam! - kaže majstor Vita.

Bilo je i šaljivih situacija, kao kad je brijao jednog kamiondžiju, Sarajliju.

- Taj je bio mrtav ladan, kobajagi. Završim i krivo mi, hoću da ga pitam kako je bilo. A on ćuti. "Majstore, ima li boljeg brice od mene u Sarajevu?", pitam. "Nema", kaže on. "Mujo i Haso mogu metle da zaduže u tvojoj radnji!", odgovori mi, i smeje se - priča kroz smeh Vita Šampion.

Stari majstori

Kada je došao u Vranje, Vita je voleo da porazgovara i vidi kako to rade stari vanjski majstori koji su bili pred penzijom. Ističe da je bilo vrhunskih berbera i da je od njih učio frizeraj.

- To su bili majstori koji su šišali, kako bi narod rekao, pod konac, a brkove štucali i sređivali u milimetar. Mnogo njih sam cenio, ali izdvojio bih čuvenog čika Cajleta Tasića i Vlade Vrizera. Oni su bili preteča modernih berbera u Vranju - priča Vita Šampion.