Ugašena firma, trpe radnici, a zbog njih i đaci

Iako je preduzeće čiju je osnovnu delatnost činila proizvodnja registarskih tablica za vozila i saobraćajne signalizacije ugašeno još u oktobru prošle godine, 16 radnika „Trenkarada“ svakog dana poštuje radnu obavezu i dolazi na nepostojeća radna mesta. Ova firma nekada je funkcionisala u okviru Škole za osnovno i srednje obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju „11. oktobar“, ali tamo niti postoje radna mesta na koja bi majstori bili preraspoređeni, niti prosvetari imaju novac za otpremnine, a sporna je i isplata zarada za prethodne četiri godine. S obzirom na to da je račun u blokadi, problemi radnika „Trenkarada“ ugrožavaju i normalno funkcionisanje obrazovne ustanove...

- Uzalud smo se obraćali svima: od lokalne samouprave, preko inspekcije, do ministarstva. U školi nam je ponuđeno da se odreknemo otpremnina i raskinemo ugovor o radu, da bismo kod Nacionalne službe za zapošljavanje ostvarili pravo na naknadu, što je petoro kolega prihvatilo zarad pukog preživljavanja - kaže jedan od radnika „Trenkarada“, kojih je nakada bilo i 45, a sada samo 16, među kojima i šest invalida.

U međuvremenu, odlaganje rešavanja problema, svakog meseca, povećava obaveze škole za 800.000 dinara, a ukupni dugovi premašuju iznos od 30 miliona - bez sudskih troškova i kamata.

APSURD
Direktor Anđelković tvrdi da škola, ipak, dobro funkcioniše - zahvaljujući angažovanju na nekoliko projekata za koje su obezbedili donacije. Opremljen je prostor za pripremni predškolski program, kabineti za korektivne vežbe i reedukaciju, a u Srednjoj školi se - duže od dve decenije - obučavaju bravari, limari i metalofarbari, koji praktičnu obuku i danas obavljaju u halama preduzeća „Trenkarad“.

- Menadžment i nastavno osoblje, na sve načine, pokušavaju da omoguće normalan rad. Tražimo pomoć sponzora i donatora, odričemo se dela sopstvenih zarada da bismo kupili sredstva za higijenu i održavanje dvorišta, samo da se finansijski problemi ne odraze na učenike... Jedini izlaz iz ove situacije je prodaja nepokretnosti i građevinskog zemljišta „Trenkarada“, za šta je školi i lokalnoj samoupravi potrebna saglasnost Direkcije za imovinu Republike Srbije, a takav zahtev već nam je odbijen zbog nepotpune dokumentacije - ističe direktor škole Vladimir Anđelković, uveren da je potreban dogovor sa radnicima, kako bi im potraživanja bila isplaćena posle pomenute prodaje.

MUKE PO ZAKONU

Problemi su započeli kada su, zbog novih propisa, škola i preduzeće koje je ona osnovala dobili jedan PIB, pa su njihove finansijske obaveze počele da se mešaju. „Trenkarad“ je, u međuvremenu, ostao i bez dominantnog izvora prihoda, jer preduzeće nije učestvovalo na tenderu za izradu novih registarskih oznaka... Na kraju, plan da se 16 preostalih radnika „Trenkarada“, uz pomoć lokalne samouprave, prerasporedi na rad u ovdašnjim javnim preduzećima osujetio je Zakon o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru.