Zoran Ćirić: Niš je golema čerga

Magični objašnjava da je Niš poseban jer su se u njemu rodile ili živele mnoge srpske legende.

- Mogao sam da odem iz Niša, ali siguran sam da moja literatura ne bi bila ovakva. Ko odraste na nišlijskom roštilju, mora da bude zamajen, pa čak i ako postigne nekakav uspeh, ta zaumnost se ne da potisnuti. Nije slučajno da su se ovde pojavile ili barem neko vreme delovale takve legende u rasponu od apsolutno kosmičkog Šabana Bajramovića, preko Duška Radovića i Tome Zdravkovića do Tomija Stila i Avde Zekića. Ili onakvi bokserski šampioni poput Tome Kelave, Janeta Baktijarevića i Čelika. O Piksiju i Panteliću, kao i o Holceru i Kneževiću, tek treba ispričati priče - veli književnik.

Za Magičnog Ćiru specifičnu čar imaju Nišavski kej i Tvrđava.

- Iako je kej i dalje nedovršen i poluzapušten, moja je omiljena zona za šetanje jer nikad nema gužve. Svašta su „politički mudraci i eksperti“ radili tom nedužnom keju, a on je i dalje ostao podjednako urban i nepripitomljen - prava divljina u srcu grada. A nešto slično se može reći i za Tvrđavu, koja je još i sasvim upristojena, mada bi bilo lepo kada bi izbacili sve one kafiće i bašte. Tamo je dovoljan Planinarski dom - mesto gde vredi posedeti i popiti kiselu vodu - priča on.

Tri slova i jedan padežMagični ipak veruje da se stanje u Nišu može popraviti.
- Iz ovog učmalog pakla postoji šansa da se izrodi i nešto značajno i suštinski pozitivno. Želim da verujem da se mlađi sugrađani neće tek tako predati sveopštem beznađu i strahu koje sistem smišljeno širi. Grad koji mnogi u Srbiji s prezirom spominju kao „grad sa tri slova i jednim padežom“ uskoro će postati centar istorijskih dešavanja. Niške ulice su jednom već šokirale bahatu, naizgled svemoćnu vlast. Osećam u vazduhu spremnost da to učine opet, ali ovog puta žešće i temeljnije - nada se Ćirić.

Magični žali što u gradu više nema mnogih svetih mesta njegovog odrastanja.

- Svi oni živopisni bioskopi, gospodske knjižare, pa gomila diskoteka, glamuroznih i podrumskih, od kojih je jedna bila i rezidencijalni, prestižni klub u kojem je svakom jugoslovenskom bendu bila čast da nastupi - sve je to nestalo da se više nikada ne vrati - setno kaže Magični.

Za njega je Niš prestonica srpskog polutanizma, poprište šizoidne sinteze ruralnog i urbanog.

- Ovo je golema i nakinđurena ciganska čerga, ali i džinovska oficirska spavaonica, polucivilna kasarna u kojoj kafane glume menze i kantine. Ono što Niš čini graničnim jesu ljudi, specifične sorte koje nastanjuju ovo svratište i koji su mi sve ovo vreme bili neiscrpna građa za moj književni rad. Ovde sam upoznao gomilu neverovatnih likova. Neki su bili neverovatno plemeniti, neki neverovatno zli, neki neverovatno zabavni, a bogami, bilo je i onih neverovatno prosečnih - priča Ćirić.