Izložba slika Radosava Prelevića "Prelamanje vremena"

Ova izložba pruža priliku posetiocima da uživaju u umetničkim delima i istraže Prelevićevu interpretaciju teme vremena kroz slikarstvo.

Svi zainteresovani su dobrodošli da prisustvuju otvaranju i da se upuste u vizuelno putovanje kroz izražajnost umetnosti.

Radosav Prelević, prof. pedagog i slikar, rođen je 1954. godine u Kosovskoj Mitrovici. Sedamdesetih godina (1969-1973), boravio je u Novom Sadu. U Domu vojske 1972. godine, u Novom Sadu, po prvi put se predstavio svojom likovnom izložbom. Od 1973. do 1981. boravio je na Kosovu i samostalno izlagao u skoro svim gradovima na Kosovu. Od 1982. je u Smederevskoj Palanci i svojim aktivnostima daje značajan doprinos školstvu i likovnom stvaralaštvu. Poreklom je iz Crne Gore - iz plemena Kuči. Uble, Katuni, Kučka korita, Medun Marka Miljanova, kao i crnogorsko primorje su mu trajna inspiracija gde godinama boravi i intenzivno slika. Više godina izlagao je sa likovnim pedagozima u Beogradu. Desetak puta je učestvovao na Oktobarskom likovnom salonu u Kovinu. Ilustrovao je i dve knjige. Povodom samostalne likovne izložbe u Požarevcu, objavljen je i prikaz te izložbe u časopisu “Likovni život Srbije”. Prikaz je objavila Jelica Milojković, kustos muzeja “Milena Pavlović Barili”.
Za sobom ima preko 30 samostalnih izložbi i preko 100 kolektivnih izložbi. Učesnik je na preko 20 likovnih kolonija od kojih su dve u Mađarskoj i jedna u Bugarskoj. Preko 20 godina rukovodio je likovnom kolonijom „Vidovača” u Vodicama kod Smederevske Palanke.

RASKOŠ PRELEVIĆEVIH DAROVA
Kada gledamo određene slike iskusnog majstora Radosava Prelevića, zaista doživljavamo onu aristotelovsku katarzu, mentalno pročišćenje, terapijski efekat umetnosti za koji je apelovao i pledirao Šopenhauer (u ovom, po njemu “najgorem svetu“ nasuprot “najboljem“ po Lajbnicu).
Posle svetske (i naše) “buke i besa“ (pa tako čestih anihilacija humaniteta i morala (sa glajhšaltovanjem ogavnog i lepog/dobrog) tako dosledno cvetajućih u dičnoga antroposa: Prelevićevo slikarstvo procenjujemo iz ugla večnosti (Sub specie aeternitatis) jer tek tako njegov “anahronizam“ u današnjem haotičnom lavirintu umetnosti, doživljava doslovnu rehabilitaciju – jer je g. Prelević autor raskošne likovne kulture sa finim sensibilitetom za nijanse kolorita i dinamiku valera u majstorski razuđenim kompozicijama sa sintezom antičkog mimezisa. Modernh likovnih vrednosti i imaginacije prožete optimalnom notom fantastike, u službi jedne tako dragocene, apartne, moćne sinteze tradicije i modernog duha – luksuz koji sebi mogu da priušte samo najveći umetnici! 
Imamo u vidu Prelevićeve slike: Feniks, Vavedenje, Vizantijsko plavo, Uskrs, Hilandar, Potisnuto, Buđenje, Preobražaj, U sferi vremena.   
Prelević bi uspešno realizovao i slike/kompozicije sa ljudskim figurama: sudeći po  prefinjenom profilu devojčice, sav u čaroliji fluidnost poput transcendentalne silfide što izranja iz rascvalog cveća. (Kosta Vasiljković, art-kritičar, AICA)