Bosiljak u srpskoj narodnoj tradiciji

A ranije su domaćice imale običaj da prilikom ukrašavanja božićnih hlebčića obavezno stave i malo bosiljka, prvenstveno zato da bi ukućani bili zdravi tokom cele godine. 

Bosiljak - opšte informacije

Latinski naziv ove biljke je Ocimum Basilicum i reč je o višegodišnjoj zeljastoj biljci, za koju se smatra da potiče sa područja Indije. 

Uz to što ima izuzetno lekovita svojstva bosiljak je i vrlo rado i često korišćen u kulinarstvu baš zbog svoje arome. 

U prošlosti se ni u jednoj kući nije moglo dogoditi da ne postoji osušeni bosiljak, koji je čuvan tokom cele godine. 

Takođe je poznato i da bosiljak koriste sveštenici u toku crkvenih obreda. 

Inače je ova biljka duboko ukorenjena u našoj narodnoj tradiciji, te je čak opevana i u pesmama. 

Bosiljak u srpskim narodnim običajima

Verovalo se da svakom detetu prilikom rođenja treba napraviti krstić na čelu, od gara nakon zapaljivanja bosiljka, kako bi bolje spavalo i bilo zdravijije. Takođe su često ranije žene uz bebino uzglavlje upravo zbog boljeg sna stavljale i grančicu bosioka. 

Za one koji su verovali u vradžbine je poznato da su žene nekada u selima koristile i u tu svrhu bosiljak. Obično su tokom magijskih obreda prinosile bosiljak na obolelo mesto. 

Smatralo se i da štiti od uroka, te da ima gotovo isto dejstvo kao beli luk. Što se tiče svadbenih obreda i tu je bosiljak imao svoje mesto. 

Takođe je bio običaj da se žene nakon porođaja okupaju u vodi, u kojoj je pre toga bio potopljen bosiljak, a da bi bile zdravije. U pojedinim krajevima naše zemlje se beba prvih 40 dana takođe kupala u takvoj vodi. A taj običaj je bio primenjivan i za vreme Uskrsa, pa su se u takvoj vodi obično deca na taj dan kupala. 

Otmice devojaka su bile uobičajene u jednom periodu, pa je i tu bosiljak našao svoje mesto. Naime, u određenim krajevima su se tom prilikom i mirile porodice momka i devojke, pa se peklo pečenje, a onda se glava praseta ili ovce ukrašavala njime. 

Pogrebni običaji u različitim krajevima naše zemlje su takođe uključivati i ovu biljku. Negde je bilo pravilo da se ispod glave pokojnika stavi jastuk, koji je bio napunjen suvim bosiljkom, a negde je opet bio običaj da se u buketima cveća koji se nose na sahranu obavezno nađe i bosiljak. 

Bosiljak u narodnoj medicini 

Visoka temperatura je najčešće lečena semenom od ove biljke, a neretko i kijavica. 

U doba kada je postojao tifus je bilo nepisano pravilo da se bosiljak potopi u toplu vodu, pa da se u njoj okupaju bolesnici. 

Ukoliko bi nekog ujela osa ili pčela, pa čak i zmija, na mesto ujeda je previjan opet bosiljak. 

Deca koja su imala gliste bi bila lečena upravo njime, ali je pre toga morao da stoji u ulju i to tačno 9 dana i 9 noći. Uz pomoć ove biljke su lečeni i grčevi u stomaku, a verovalo se da nakon kađenja uz pomoć bosiljka bolest izlazi iz tela. 

Ako se u svetu vodicu od Krstovdana stavi bosiljak, pa žena pije tu vodu, verovalo se da će se mnogo lakše poroditi. 

Bosiljak u crkvenim obredima 

Naša crkva 1. avgusta po starom kalendaru praznuje Svetog Makaveja, kada se obično bosiljak osvećuje u crkvi. A za praznik Krstovdan, koji se obeležava po starom kalendaru 29. avgusta se uzima taj bosiljak i kasnije koristi u verskim obredima. 

Inače se u crkvama bosiljak koristi uvek tokom obreda, prvenstveno krštenja i osveštavanje vodice, kada se upravo grančica suvog bosiljka u nju potapa.