Pločnik je nekada bio centar svetske kulture

Prema rečima redovnog profesora ovog fakulteta Tihomile Težak Gregl ova stručna poseta omogućava studentima da se na licu mesta upoznaju sa vinčanskom kulturom.

- Sa nama su studenti svih godina studija, koji će se upoznati sa istaživanjima na terenu i sa arheološkim nalazištima vinčanske kulture. Mi u Hrvatskoj imamo samo jedno takvo nalazište i to na lokalitetu Babska kod Iloka – rekla je i ona i dodala da će ova grupa obići još arheološka nalazišta Gamzigrad, Lepenski vir, Vinču i Sirmijum.

- Ovako uređena nalazišta, na čijem se oživljavanju radilo godinama, su pravo blago i prosto je zadovoljstvo obići ih i upoznati se radom na terenu, rekla je Jelena Lapić, student druge godine master studija na arheologiji i dodala je da je za svakog studenta pravi izazov da obiđe ovakvo nalazište, jer je Pločnik razjasnio mnoge nedoumice u vezi vinčanske kulture.

Profesor arheologije Marcel Burić iz Zagreba objašnjava da ovo nije njegova prva poseta Pločniku. On kaže da je Pločnik posetio kada su istaživanja počela i da je oduševljen ovim nalazištem danas, jer je preraslo u pravo naselje iz neolita.

On dodaje da je Pločnik nekada bio centar i nosilac razvoja svetske kulture.

-Kada izgraditi ovako nešto, kao što je Pločnik, onda svetu možete da objasnite šta je arheologija i šta je njen cilj, kazao je profesor Burić.

Direktor Narodnog muzeja Toplice Julka Kuzmanović Cvetković je izrazila zadovoljstvo što je domaćin studentima i profesorima iz Hrvatske sa kojima će podeliti iskustva.
Demonstracija topljenja bakra

Doktor arheologije Miljana Radivojević, koja je ovo zvanje stekla na Univerzitetu u Londonu, gde trenutno i radi, organizovala je za goste iz Hrvatske eksperiment topljenja bakra, kako se to radilo pre 7000 godina u doba vinčanske kulture. Ovaj eksperiment je po prvi put izveden u avgustu mesecu u okviru realizacije međunarodnog projekta „Razvoj metalurgije u Evroaziji“, koga finansira Vlada Velike Britanije.