Odmah posle Vaskrsenja i Vaznesenja Isusa Hrista započeli su progoni hrišćana koji su trajali više od tri veka. Po naređenju Iroda, upravnika Galileje, apostol Petar je uhvaćen i bačen u tamnicu. Prema hrišćanskom predanju, u noći uoči izvođenja na sud, anđeo Gospodnji javio se Petru, probudio ga i oslobodio okova, nakon čega su se tamnička vrata sama otvorila i apostol je izašao na slobodu, spasen sigurne smrti.
Verige u kojima je apostol Petar bio okovan i danas se čuvaju u Rimu, u bazilici Svetog Petra u lancima (San Pietro in Vincoli), i smatraju se velikom hrišćanskom relikvijom.
Praznik Časnih veriga prati i bogat sloj narodnih verovanja. U narodu je poznat i kao Verižnice, a veruje se da od tog dana počinje blaže vreme, jer Bog „usijanim verigama zagreva zemlju“. U pojedinim krajevima Srbije i na Kosovu i Metohiji, praznik se obeležava kao zaštita od bolesti, posebno kuge, ali i radi zdravlja stoke, zbog čega ga naročito poštuju stočari.
Prema narodnom verovanju, odeća sašivena na Časne verige ne donosi sreću, a veruje se da onaj ko je nosi može stradati od groma.
O značaju ovog praznika svedoči i anegdota zabeležena u delu „Pisma iz Italije“ Ljubomira Nenadovića. On je opisao susret Petra II Petrovića Njegoša sa verigama svetog Petra u Rimu, kada je crnogorski vladika odbio da ih poljubi, uz reči da „Crnogorci ne ljube lance“.
Časne verige apostola Petra i danas podsećaju vernike na snagu vere, slobodu duha i izbavljenje od okova, kako telesnih, tako i duhovnih.
