Cveti: Praznik Hristovog ulaska u Jerusalim

Cveti su pokretni praznik koji se slavi dan posle Lazareve subote, Vrbice. Ustanovljen je u Jerusalimu, za uspomenu na poslednji, carski i svečani ulazak Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim.

Praznične službe u slavu Spasitelja, koji je, prema predanju, svesno išao u susret stradanjima, biće služene u svim hrišćanskim hramovima, a sedmica koja sledi  i prethodi prazniku Vaskresnja je nedelje stradanja u pravoslavlju, Strasna ili Stradalna nedelja.

Sa nedeljom stradanja ističu i poslednji dani uskršnjeg posta koji je u pravoslavlju nessto duži i strožiji.

Veliki ili Časni post za pravoslavne traje šest nedelja, po slobodnoj odluci vernika koji su se odlučili na ovaj podvig.

Prema hrišćanskom predanju, Hristos je, praćen svojim učenicima, krenuo iz Vitanije u Jerusalim. Glas o dolasku Spasitelja i vaskrsenju Lazara Četvorodnevnog brzo se širio, pa su mu se na putu mnogi pridružili. Na ulazu u Svetu zemlju narod ga je dočekao prostirući haljine na put kojim će proći.

Mašući granama palme u znak dobrodošlice Spasitelju koji ide u susret voljnim stradanjima, narod  je uzvikivao „Osana (slava) sinu Davidovu“.

Praznik Cveti ustanovljen je još od prvih hrišćanskih vremena, a svečano se proslavlja od trećeg veka nove ere.