Danas je Đurđevdan - po verovanju početak leta

Đurđevdan je po broju slavara u Srba na četvrtom mestu, dok je prenos moštiju Svetog Đurđa, Đurđic, na osmom mestu po broju slavara. 

Praznovanje Đurđevdana pada 6. maja, a Đurđica 16. novembra po gregorijanskom kalendaru. Đurđevdan je ujedno krsna slava mnogih pravoslavnih Srba i Roma, a, prema narodnoj pesmi, bio je krsna slava i Kraljevića Marka. 

Kuće se kite vrbom i zelenilom. Pletu se venci od bilja i leskovog pruća koji se bacaju na kućni krov ili zadenu za kapiju i stajska vrata. 

Mnogi do ovog prolećnog praznika ne jedu ovčje mleko i jagnjeće meso, niti do Đurđevdana spavaju u prirodi. Pored toga, mnogi ne muzu koze i ovce do tog dana i na Đurđevdan prvi put pomuzu svu sitnu stoku i prave sir, čija se prva grudva nosi svešteniku da je blagoslovi. 

Ako je na Đurđevdan vedro, veruje se, biće rodna godina. Ako tada i sutradan pada kiša, leto će biti sušno. Pada li kiša na treći dan, dakle na dan svetoga Marka, leto će biti kišovito. 

Sveti Velikomučenik Georgije 

Ovaj slavni svetitelj rodio se u kući bogatih i časnih roditelja u Kapadokiji. Kad mu je otac postradao kao hrišćanin, majka se preselila u Palestinu, gde je dečak odrastao. 

Već u dvadesetoj godini dospeo je do čina tribuna u službi cara Dioklecijana. U to vreme car je započeo veliki progon hrišćana, a mladi Đorđe je stupio pred cara i odvažno rekao da je i on hrišćanin. Time je započelo njegovo stradanje za veru. 

Tamnica, okovi, krvave rane po celom telu i sva druga strašna mučenja nisu pokolebali mladića. On se neprestano, usrdno i iskreno molio Bogu i Bog ga je isceljivao i spasavao smrti na veliko divljenje naroda. Kada je Đorđe molitvom vaskrsao jednog mrtvaca, mnogi su primili veru Hristovu, a među njima i careva zena Aleksandra, glavni žrec Atanasije, zemljoradnik Glikerije, potom Valerije, Donat i Tirin. 

Car je najzad odlučio da Đorđa i svoju ženu osudi na smrt sečenjem glave. Carica je izdahnula na stratištu pre pogubljenja, a sveti Đorđe posečen je 303. godine. 

Mnoga čuda dešavala su se od tada na njegovom grobu. Gospod ga je, zbog njegove iskrene i nepokolebljive vere, učinio moćnim da pomaže svima koji su u nevolji i koji ga iskreno slave i prizivaju njegovo ime.

Običaji 

Biljani petak, dan pred Đurđevdan

Meštani sela Mihajlovac već 18 godina obnavljaju običaj branja lekovitog bilja za meleme i bajanje. Taj praznik je poznat kao "Biljani petak", i uvek pada u petak pred Đurđevdan.

Nije svejedno u kojem će se polju brati bilje, pa u mestima gde se običaj održao na Biljani petak, ako je polje daleko, na branje se polazi već oko ponoći. U polje se mora stići pre no sunce izgreje.

Na jugu Srbije devojke iz polja donose i cveće sa žilama da ga zasade u svoje bašte a ostalo cveće, svezano u kitice, stave pod strehu na istočnoj strani da stoji do Đurđevdana. Na Đurđevdan ga iseckaju, pomešaju sa ostalim đurđevskim cvećem i daju stoci da bude zdrava.

Starije žene, koje se bave bajanjem, rado idu u polje po trave za Biljani petak, jer veruju da bilje ubrano tog dana ima izraženiju lekovitu i magijsku moć.

Na Biljani petak žene beru strašnik, kopitnjak, glogove grančice i jalovi kukurek. Glogove grančice se beru da bi ukućani budu zdravi i dugovečni, a kukurek da im vazda petao pred kućom peva, odnosno da se porodica ne zatre.

Tog dana će u polju travari i biljari govoriti o svojim iskustvima sa skupljanjem i korišćenjem lekovitih trava, o lekovitosti i moćima bilja. Na kraju će devojke u narodnim nošnjama konkurisati za titulu lepotice bilja. Uveče, po povratku iz Bilja, domaćica u lonac s vodom stavlja razne trave brane toga dana. Svaka travka ima posebno značenje: zdravac - da je mnogo zdravlja u kući; grabež - da se momci grabe oko devojke; dren - da deca budu zdrava.

Bilje se potom stavlja pod ružu u bašti, a prvo crveno jaje od Uskrsa, koje se još zove čuvarkuća, stavlja se u lonac sa travkama.

Vodom iz lonca deca se ujutru o Đurđevdanu umivaju, uz želju da budu lepa i rumena kao crveno jaje. Ono se kasnije vraća da čuva kuću do narednog Uskrsa kada će biti zakopano ispod voćke koja nije rađala, da bi dogodine donela plod.

Niš

Niška crkvena pevačka družina “Branko” proslavila je praznik Svetog Velikomučenika Georgija, svoju horsku slavu