Pravoslavni vernici danas proslavljaju Vaskrs

To je pokretni praznik i praznuje se posle jevrejske Pashe (hebr. pessach) u prvu nedelju posle punog meseca, koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno poslednje. Kod istočnih hrišćana, Uskrs najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 5. maja, a kod zapadnih hrišćana uvek pada između 22. marta i 25. aprila.

Iz istorijskih razloga (da datum Uskrsa za sve pravoslavce određuje Jerusalimska patrijaršija, koja se i dalje drži Julijanskog kalendara), i crkve koje inače koriste Gregorijanski kalendar za sve druge praznike (npr. Božić), kao što su Grčka, Rumunska i dr. slave Uskrs po Julijanskom kalendaru.

Iz teološke perspektive, Vaskrs predstavlja najvažniji hrišćanski praznik, a njime se izražava radost zbog konačne pobede sina Božjeg nad smrću i progonstvom. Po tumačenju nekih protestanata, ne Vaskrs, već Veliki petak predstavlja najveći hrišćanski praznik, zato što se čovečanstvo već Isusovom smrti, a ne njegovim vaskrsnućem oslobodilo grehova. Ipak, ta teorija negira postojanje života posle smrti, pošto Isus po Svetom pismu smrt pobeđuje tek svojim vaskrsnućem. Mnogi hrišćani u tome i vide smisao i značenje Vaskrsa.

Uskršnja jaja

Na Veliki petak farbaju se uskršnja jaja, najviše crvenom bojom, koja simbolizuje Isusovu krv. Jaja se od nedelje jedu, poklanjaju i njima se tuca (kuca). U nekim zemljama, običaj je da se umesto farbanih poklanjaju jaja i druge figure od čokolade. Preuzet iz paganskih običaja, u zapadnim kulturama jaja „donosi“ uskršnji zec.

Prvo crveno jaje koje se ofarba naziva se čuvarkuća. Boje koje se koriste mogu biti industrijske, prirodne (lukovina, latice i listovi biljaka), a ukrasi, ako ih uopšte ima, variraju od tečnih boja do šljokica, ukrasnih folija i nalepnica.

Niška eparhija

Na dan Uskrsa sveta arhijerejska liturgija je u 8.30 u niškom Sabornom hramu, kao i u hramu cara Konstantina i carice Jelene i Crkvi Svetog Pantelejmona početi u 8 sati, a u Crkvi Svetog Luke i Svetonikolskom hramu u 8.30.