Dodela mandata narodnih poslanika - "Srbija ne sme da stane" 129 mesta u Skupštini, "Srbija protiv nasilja" 65

Prema rešenju RIK-a o dodeli mandata narodnih poslanika, lista "Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane" ima 129 mesta u Skupštini, a lista "Srbija protiv nasilja" 65.

Lista "Ivica Dačić - premijer Srbije" ima 18 mandata, lista koalicije NADA 13, "Mi glas iz naroda" 13, Savez vojvođanskih Mađara šest, lista "Usame Zukorlić - Ujedinjeni za pravdu" dva, "SDA Sandžaka - dr Sulejman Ugljanin" dva, lista "Politička borba Albanaca se nastavlja - Šaip Kamberi" jedan i Ruska stranka jedan.

Predsednik Republičke izborne komisije Vladimir Dimitrijević podsetio je da je RIK na sednici održanoj 12. januara, u skladu sa Zakonom o izboru narodnih poslanika, usvojio ukupan izveštaj o rezultatima izbora za narodne poslanike.

“Ovaj izveštaj je objavljen u Službenom glasniku Republike Srbije 12. januara ove godine, takođe i na veb stranici Republičke izborne komisije istog dana, čime su se stekli uslovi da komisija dodeli mandate narodnim poslanicima kandidatima sa izborne liste koji su osvojili poslaničke mandate”, rekao je Dimitrijević.

Dimitrijević je, odgovarajući članu RIK-a Tanasiju Marinkoviću koji je tražio da se prekine postupak zbog žalbe liste “Srbija protiv nasilja, rekao da je juče RIK dobio presudu Upravnog suda kojom se žalba te koalicije, a koja je podneta protiv ukupnog izveštaja i rezultata izbora za narodne poslanike, odbija po svim razlozima koji su navedeni u žalbi.

Konstituisanje Skupštine do 12. februara

Narodna skupština na prvoj sednici, koju saziva predsednik parlamenta iz prethodnog saziva, a kojom predsedava najstariji poslanik, potvrđuje poslaničke mandate.

Skupština je konstituisana potvrđivanjem mandata dve trećine od ukupno 250 narodnih poslanika čime počinje i novi saziv Skupštine Srbije.

Ukoliko najstariji narodni poslanik ne može ili ne želi da predsedava, sednici Narodne skupštine predsedava sledeći najstariji prisutni narodni poslanik.

Predsedavajućem, odnosno predsedniku Narodne skupštine, u radu pomaže po jedan, najmlađi, narodni poslanik sa četiri izborne liste koje su dobile najveći broj poslaničkih mandata i generalni sekretar Narodne skupštine.

Na prvoj sednici Skupštine posle potvrđivanja mandata predviđen je i izbor predsednika i potpredsednika Narodne skupštine, imenovanje generalnog sekretara Narodne skupštine, izbor članova radnih tela parlamenta, kao i izbor članova stalnih parlamentarnih delegacija u međunarodnim institucijama.

Narodni poslanik stiče prava i dužnosti u Narodnoj skupštini od trenutka potvrđivanja mandata, a na osnovu uverenja o izboru za narodnog poslanika i izveštaja državnog organa o sprovedenim izborima.

Nakon potvrđivanja mandata, narodni poslanici polažu zakletvu.

Izbor predsednika Narodne skupštine

Predlog kandidata za predsednika Narodne skupštine podnosi najmanje 30 narodnih poslanika.

Narodni poslanik učestvuje u predlaganju samo jednog kandidata za predsednika Narodne skupštine, a predsedavajući dostavlja narodnim poslanicima sve primljene predloge kandidata za predsednika parlamenta.

O predlogu kandidata za predsednika Narodne skupštine otvara se pretres, nakon čega predsedavajući utvrđuje listu kandidata za predsednika Narodne skupštine, po azbučnom redu prezimena.

Pre nego što će se birati predsednik parlamenta, donosi se odluka da li će se glasati tajno ili javno.

Ukoliko Narodna skupština odluči da se glasa javno, glasa se prozivkom.

Za predsednika Narodne skupštine izabran je narodni poslanik za koga je glasala većina od ukupnog broja narodnih poslanika. Ako su predložena dva kandidata, a nijedan nije dobio potrebnu većinu, postupak izbora se ponavlja.

Ako je predloženo više od dva kandidata, a nijedan nije dobio potrebnu većinu, ponoviće se glasanje o dva kandidata koji su dobili najveći broj glasova, odnosno između više kandidata koji su dobili najveći jednaki broj glasova. Ukoliko ni u drugom krugu predsednik Narodne skupštine nije izabran, postupak izbora se ponavlja.

Rok za izbor Vlade 90 dana od konstituisanja Skupštine

Kada je reč o formiranju Vlade Srbije, rok za to je 90 dana od dana konstituisanja Skupštine, a kandidata za predsednika Vlade Narodnoj skupštini predlaže predsednik Republike, pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista.

Kada kandidat za predsednika vlade predstavi svoj program i predloži sastav  na sednici Narodne skupštine, o kandidatu za predsednika Vlade, iznetom programu i kandidatima za članove Vlade otvara se pretres.

Odmah po završetku pretresa, predsednik Narodne skupštine zakazuje dan za glasanje o programu vlade i izboru predsednika i članova Vlade.

Glasanje je tajno, s tim da Narodna skupština može da odluči i da se glasa javno, tačnije prozivkom.

Vlada je izabrana ako je za njen izbor glasala većina od ukupnog broja narodnih poslanika.

Ukoliko Narodna skupština u roku od 90 dana ne izabere vladu, ili ako ne izabere novu vladu u roku od 30 od dana kada je prethodnoj prestao mandat, predsednik Republike je u obavezi da raspusti Narodnu skupštinu.