Kerković: Tužba „Tesla parka“ – napad „kapitala“ na javni interes

Ovo krivično delo, prema Krivičnom zakoniku, nosi kaznu od tri meseca zatvora ili novčanu kaznu od 500.000 dinara, a postupak se vodi pred Osnovnim sudom u Nišu.

Kako je istakla Milenković Kerković, suština tužbe nije u navodnoj povredi ugleda, već u kažnjavanju njenog višegodišnjeg javnog angažmana u odbrani poslednje „gradske šume“ Niša od investitorskih planova. Ona smatra da je motiv tužbe osveta zbog izgubljenog profita i zastrašivanje svih koji se suprotstavljaju konceptu urbanizma koji interes investitora stavlja iznad interesa građana.

Šta stoji iza tužbe

Politički i pravni kontekst

• Urbanistički planovi u Nišu godinama su donošeni u korist investitora, uz ignorisanje zakonskih procedura i primedaba građana.

• U slučaju „Tesla parka“ i „Palilule 2“ prekršeni su ustavni principi javnog dobra, jer se zemljište u javnoj nameni prebacuje u ruke privatnih kompanija.

Ekonomski motivi

• Investitori su izgubili desetine hiljada kvadrata za izgradnju, što znači i milionske gubitke, jer se planirani kvadrat prodaje i do 3.000 evra.

• Stanovi tog tipa nemaju nikakve veze sa realnim potrebama grada, već služe za špekulacije, bogaćenje i koncentrisanje kapitala u rukama malobrojnih.

• 

Ekološke posledice

• Prostor Palilule je poslednja „gradska šuma“ Niša. Umesto da bude zaštićen kao zelena infrastruktura, planira se uništavanje prirode radi betoniranja.

• Plan predviđa da samo 10% zelenih površina bude u dodiru sa zemljom, što je urbanistički apsurd. To vodi ka toplotnim ostrvima, zagađenju, riziku od klizišta i uništenju živog sveta.

Urbanistička degradacija

• Niš umesto modernog i održivog grada postaje primer haotične i neplanske gradnje.

• Infrastruktura (saobraćaj, vodovod, kanalizacija) već sada ne može da izdrži opterećenja, a novi soliteri samo će produbiti problem.

• Uništava se tradicija umerene gradnje koja je Niš činila gradom ljudske mere.

Socijalni aspekt

• Potrebe građana su zanemarene: nema parkova, kulturnih prostora, sportskih terena, niti pristupačnih stanova.

• Građani su jasno izrazili svoj stav – peticije, zborovi i protesti – ali su ignorisani.

Zaključak: borba za grad protiv „kapitala“

Prema rečima prof. dr Tamare Milenković Kerković, tužba „Tesla parka“ je simptom mnogo šireg problema – sistema u kome „kapital“ diktira urbanistički razvoj gradova, a javni interes i zelena infrastruktura se žrtvuju radi profita.

„Ovaj proces nije samo moja lična borba. To je borba za pravo građana da žive u zdravoj sredini, za pravo na gradsku šumu, za pravo da grad bude po meri čoveka, a ne po meri špekulanata“, istakla je ona.

Nišlije su već jednom pokazale da mogu da pobede kada se ujedine. Zato je ključno da nastavimo da branimo javne prostore od urbanističkog haosa i diktata „kapitala“.