Treće sokobanjanje uz Vrelo, Irie fm i S.A.R.S

Spoj tradicionalnog pevanja u kombinaciji sa raznim muzičkim žanrovima čini grupu „Vrelo“ jedinstvenom i originalnom na ovim prostorima. Pet veselih devojaka sa svojom ritam sekcijom, novim muzičkim pravcima i muzikom za dobro raspoloženje bila su prava stvar za Grin Hart fest.

Lično sam bend slušao prvi put i odmah mi je bilo jasno vid njihove dugogodišnje saradnje sa Emirom Kusturicom. Prava je stvar što su posle učešća na brojnim festivalima u regonu i svetu, Sokobanjci prepoznali i prihvatili u široki zagrljaj ovu simpatičnu družinu iz Rume. Pesme „Kućo moja“, „Ustani ne spavaj“, „Oj ubava“, „Čuvam ovce“ dokazale su da Vrelo poseduje jedinstveni muzički izraz spreman uvek za nove izazove i radosti.

Nakon Vrela na scenu je stupila još jedna atrakcija zvana Irie fm. Ovaj mladi i perspektivni bend, koji neguje rege zvuke sa prinesima sola, fanka, krasi titula najboljeg rege benda u Evropi. Bend je dobro usviran, koji sa svojim frotmenom Vukašinom Markovićem čini pun pogodak organizatora da se stvori dobra atmosfera i okupi mlađa populacija. Mogli su se čuti stvari poput „Samo budi tu“, „Oda“, „Maj“, ali pravi delirijum u poblici dogodio se pri izvođenju pesme „Kliziš“.

Nakon nastupa Irie fm, koji je izvaredno prihvaćen, pevač Vukašin Marković u narodu poznatiji kao Beban iz TV serije „Porodično blago“, nije mogao da se odbrani od svojih obožavaoca koji su imali želju da se slikaju sa ovom rege zvezdom u usponu.

Posle Irie fm na scenu je stupio S.A.R.S zbog koga je sobanjski plato bio ispunjen, maksimalno. S.A.R.S je inače vrlo tražen sastav koji je uvek raspoložan za dobru svirku, koji je svojim dobro poznatim tekstovima i melodijama uspeo da „zarazi“ čitav region.

Okidač za dobru atmosferu bila je pesma „Ti, ti, ti“, a zatim jedan „Debeli lad“, uz po koju „Rakiju“ i naravno „Buđav lebac“. U drugom delu koncerta nastala je prava euforija kada su se čule pesme „Klinka“ i „Lutka“, a svoj nastup završili su, simbolično, hitom „ Perspektiva“, koji je i označio kraj festivala, a ujedno je i možda prava pesma za buduću perspektivu Grin Hart festivala.

Na kraju treba reći da je ovo prvi veliki festival ovakve vrste koji je održan u Sokobanji. Bilo je, naravno, malo propusta, ali više je bilo pozitivnih stvari. Treba odati priznanje mladom i perspektivnom organizacionom timu, volonterima i naravno posetiocima festivala, bez kojih ovo ne bi imalo smisla.

Do sledeće godine veliki pozdrav od Saše Markovića Gidre.