Dom zdravlja Niš: Sa prolećem veći je rizik od uboda krpelja

Preko 50% krpelja, koji se prikače za kožu čoveka, prenose infekcije koje mogu izazvati blage simptome koji se mogu lečiti kod kuće, ali i teže infekcije koje zahtevaju hospitalizaciju. Simptomi se najčešće javljaju u roku od 1-2 nedelje nakon uboda, ali moguća je pojava i posle više nedelja. Uobičajeni simptomi uključuju promene na koži, povišenu telesnu temperaturu, uvećane limfne žlezde, bolove u mišićima i zglobovima, opštu slabost, glavobolju, mučninu, povraćanje i druge.

Važno je da se pacijent javi svom izabranom lekaru radi dalje dijagnostike i terapije. Rano prepoznavanje simptoma i lečenje infekcija ključno je za smanjenje rizika od ozbiljnih komplikacija.

Mere prevencije i lične zaštite od krpelja:

Izbeći staništa krpelja (visoka trava, bujno zelenilo parkova, livade, šume),
Prilikom boravka u prirodi kretati se samo pešačkim stazama,
Koristiti repelente na otvorenim delovima tela (sredstva protiv uboda insekata) koja štite više sati,
Nositi svetlu odeću dugih rukava i nogavica,
Nakon boravka u prirodi izvršiti inspekciju kože,
Imati na umu da se krpelji mogu doneti i na odeći i na kućnim ljubimcima.
Kako postupati ukoliko je došlo do ujeda krpelja?

Javiti se lekaru u prvih 24 sata,
Ne stavljati nikakva hemijska sredstva (etar, alkohol, benzin),
Ne pokušavati samostalno vaditi krpelja jer može doći do raskidanja tela krpelja ili ostanaka krpelja u koži,
U svakoj zdravstvenoj ustanovi obučeno osoblje će krpelja izvaditi uz dezinfekciju mesta intervencije,
Važno je lekaru dati osnovne epidemiološke podatke o ubodu krpelja (na primer, o mestu gde je osoba boravila u prirodi jer postoji mogućnost da se radi o endemskom području).
Obezbediti se informacijama i pravovremenom reakcijom može umnogome umanjiti rizik od komplikacija usled uboda krpelja.