Dolar stiže evro za šest meseci

Ako je verovati američkoj investicionoj banci Goldman Saks, svetska cena nafte se još neko vreme neće stabilizovati, dok će evro pasti na paritet sa dolarom već za šest meseci i nastaviti da gubi vrednost do kraja 2017. godine.

Koliko juče, barel lake teksaške nafte koštao je 44,3 američka dolara, što je njegova najniža vrednost od marta 2009. godine. Barel severnoatlantske nafte takođe je juče pojeftinio na nešto ispod 54 dolara za barel, to jest 1,3 odsto u odnosu na cenu od prošlog petka.

Dramatičan pad vrednosti barela nafte od juna prošle godine nastavlja se i ovih dana (uz kratkotrajne pauze od početka 2015) pod dejstvom spleta naizgled nepovezanih geopolitičkih i ekonomskih faktora.

Besomučna proizvodnja nafte od istoka Saudijske Arabije do Sibira i Luizijane. Prvi znaci manjka prostora za skladištenje neprodatog „crnog zlata” širom sveta (uključujući i u Kini). Masovno zatvaranje bušotina u Teksasu. Neizvesni ishod pregovora o nuklearnom programu sa Iranom – proizvođačem petroleja pod zapadnim sankcijama. Rovita situacija na naftnim poljima u Libiji i Iraku (gde napadi džihadista ne jenjavaju). Oprečne su i procene Međunarodne agencije za energiju i OPEK-a o tome da li će američka proizvodnja nafte rasti ili padati ove godine. To je samo deo činjenica i dilema zbog kojih na berzama sirovina danas uveliko cveta kladionica da li će i kada cena barela pasti ispod 40 dolara, ili 20 dolara, ili će da poraste na 80, možda i nekadašnjih 100 američkih dolara za merno bure od 158,9 litara.

Goldman Saks je nedavno upozorio da se svetska cena nafte još neko vreme neće stabilizovati.

„Što se nafte tiče, verujemo da ima još do temeljnog regulisanja cene. Kratkoročno očekujemo brzo povećanje zaliha u SAD, ali i kod članica OECD narednih meseci”, upozorila je banka.

U međuvremenu, na valutnim berzama je ovih dana otvorena druga kladionica – da li će i kada evro dostići paritet sa američkim dolarom (valutom u kojoj se obračunava najveći deo petrotrgovine).

Za početak, reč je o valutama dva poslovna partnera čija dnevna razmena dobara i usluga premašuje dve milijarde evra, navodi Evropska komisija.

Godine 1999, u vreme kada je prvi put bio pušten u opticaj, evro je vredeo 1,1789 američkih dolara. Koliko juče evro se menjao za 1,0557 dolara (maja 2014. vredeo je 1,39 dolara). Inače, evro i dolar su poslednji put bili „jedan na jedan”, i to vrlo kratko, pre skoro 13 godina.

Međunarodni investitori, vodeći izvoznici sa obe strane Atlantika, ali i industrije ostatka sveta, zemlje sa dolarski denominovani spoljnim dugovima... upinju se ovih dana sa proniknu u sve uzroke jačanja dolara, iza koga u ovom trenutku ne stoji jak uzlet ekonomije SAD.

Goldman Saks je nedelju procenio da će se evro srozati na paritet („jedan za jedan”) u sledećih šest meseci i nastaviti da gubi vrednost u odnosu na valutu SAD tokom sledeće dve godine.

„Korigujemo procenu vrednosti evra u odnosu na dolar na 1,02, jedan i 0,95 u sledeća tri, šest i 12 meseci (sa ranijih) 1,12, 1,10 i 1,08. Takođe procena je da će evro u odnosu na dolar krajem 2016. vredeti 0,85 dolara, dok će krajem 2017. koštati oko 0,80 (prethodna procena za kraj 2016. bila je jedan na jedan, a za kraj 2017. iznosila je 0,9 dolara)”, navodi se u pismu Goldman Saksa investitorima.

Raskorak privrednog trenda i monetarnih politika sa dve obale Severnog Atlantika jesu, po Goldman Saksu, glavni razlozi za očekivano obezvređivanje valute monetarne unije EU.

Skromni privredni oporavak Evrope i paralelna poplava jeftinih evra iz kovnice Evropske centralne banke, na jednoj strani, i očekivani uzlet američke ekonomije i očekivana promena monetarne politike Federalnih rezervi, na drugoj, dovešće do daljeg pada evra u dogledno vreme, prognozira uticajni Goldman Saks.

Šta su moguće posledice daljeg pada cene barela i strmoglava evra, koje prognozira Goldman Saks, svet će tek da računa.

Tanja Vujić