Država uzima 160 milijardi više za akcize nego 2011.

Te 2011. akcize su punile peti deo budžeta, ove godine gotovo četvrtina od ukupnih prihoda (1,1 milijarda dinara) rezervisana je za prihod od ove vrste nameta. Najviše novca na akcize i ove godine, kao i uvek, daće naftna industrija - 144 milijarde, potom i duvanska koja će izdvojiti 97 milijardi dinara.

Prema podacima iz izveštaja Ministarstva finansija o tekućim makroekonomskim kretanjima za prva četiri meseca 2017. akcize su na trećem mestu po visini svih prihoda budžeta u ovom periodu (odmah iza PDV-a i socijalnih izdataka), a daleko najveći priliv u državnu kasu je od dizela i cigareta. Samo na ova dva proizvoda zajedno akcize čine čak 72,8 odsto ukupnih prihoda.

Ako se porede prva četiri meseca ove godine sa istim periodom prošle godine, vidi se da je porastao priliv od akciza u svim segmentima, a ponajviše od akciza na duvan, koje su sa 25,2 milijarde dinara porasle na 30,9 milijardi. Prosečna cena paklice je nekih 1,4 evra i odnosu na 2011. kada je maloprodajna cena za paklicu cigareta bila u proseku 90 dinara, danas se za 20 cigareta mora izdvojiti gotovo 100 dinara više. Kafa je, gledajući isti period, poskupela sa 70 na 110 dinara za 100 grama.

Iako su izdvajanja za akcize na duvan velika, čak 79 odsto novca od cene paklice ide državi, ipak, nisu najveća u Evropi. Srbija je druga na listi evropskih zemalja sa najjeftinijim cigaretama, ali Crna Gora, Mađarska, Nemačka i Austrija u kojima su cigarete skuplje nego kod nas izdvajaju procentualno manje novca za ovaj namet. U ostalim državama oni su veći, a najveći je u BiH, gde na 2,09 evra za jednu paklicu cigareta ide čak 1,9 evra ili 89 odsto novca državi.

Prema rečima Gorana Pekeza, direktora korporativnih poslova u Japan tobako internacionalu, duvanska industrija je jedan od najvećih poreskih obveznika u regionu, gde njen doprinos budžetima dostiže 2,6 milijardi evra.

- Samo je JTI platio više od 470 miliona evra poreza u 2016. u regionu. U Srbiji doprinos duvanske industrije budžetskim prihodima iznosi 11 odsto - rekao je nedavno Pekez.

On je podsetio da EU ima pravilo po kojem akcize u zemljama članicama moraju biti bar 90 evra na 1.000 cigareta, ali da je to nivo koji zemlje kandidati treba da dostignu tek četiri godine pošto pristupe Evropskoj uniji.

Kako je dodao, zemlje regiona različitom brzinom usklađuju svoje akcize, pa je tako akciza u Makedoniji sada 33 evra na 1.000 cigareta, u Srbiji i Crnoj Gori 54 evra, a u BiH 62 evra.

- Mi pozdravljamo dobru praksu usvajanja akciznih kalendara, ali velika poreska povećanja, čak i kad su predviđena kalendarom, ako ne uzimaju u obzir kupovnu moć stanovništva dovode do šokova na tržištu, ekspanzije ilegalne trgovine i gubitaka poreskih prihoda - rekao je Pekez, pozvavši vladu BiH da zato ponovo razmotri svoj kalendar.

Pekez je zadovoljan razvojem u Srbiji u kojoj je akciznim kalendarom predviđeno postepeno povećanje akciza, koje "rezultira konstantnim rastom budžetskih prihoda". On je dodao da je Srbija borbom protiv šverca duvana i generalno sive ekonomije uspela da u prva tri meseca ove godine podigne budžetske prihode za 73 miliona evra.

Kao najveći proizvođač i uvoznik kafe u regionu, sa 53 odsto tržišnog učešća na srpskom tržištu, Grand kafa koja posluje u okviru Atlantik grupe, plaća državi godišnje više od 11 miliona evra administrativnih davanja, na osnovu carina i akciza.

- Od te cifre, u prošloj godini su oko 10 miliona evra bila izdvajanja samo po osnovu akciza koje su za 2016. iznosile 84,4 dinara po kilogramu sirove kafe, odnosno 105,5 za gotov proizvod. U januaru ove godine akcizna davanja su povećana na osnovu usklađivanja akciza sa troškovima života, što je praksa koja je uvedena 2014. godine, pa je aktuelna akciza na sirovu kafu za 2017. godinu 85,75 din po kilogramu - kaže za Danas Andrej Bele, direktor Strateškog poslovnog područja kafa Atlantik grupe.

Za Grand kafu, napominje Bale, ovo povećanje sigurno nije beznačajno.

- Međutim, svesni smo da u nastojanju da se smanji siva ekonomija, jedan od načina je i jačanje državnog budžeta. Zato smo između ostalog tokom prošle godine i pokrenuli pitanje da se akcizne markice uvedu i na kafu, što je na kraju i usvojeno kao rezultat te inicijative - ističe Bale.

Na povećanje cene kafe u malopradaji početkom godine, međutim, kako napominje, najviše je uticala berzanska cena kafe na svetskom tržištu, čiji trend je trenutno u porastu.

Do oktobra 2012, akciza na kafu je vredela 30 odsto od fakturne vrednosti sirove kafe, nakon toga akciza je bila 80 dinara po kilogramu sirove kafe, da bi od januara 2014. ona počela da se usklađuje sa troškovima života.

Tako je u januaru 2014. sa 80 dinara po kilogramu sirove kafe skočila na 81,76 dinara, januara 2015. akciza je povećana na 83,15 dinara, početkom prošle godine vredela je 84,4 dinara, da bi od januara ove godine vrednost akcize podignuta na trenutnih 85,75 dinara.

Od januara usklađeni iznos akcize za bezolovni benzin iznosi 53,34 dinara za litara, za rakiju od voća, grožđa, vina i druge voćne rakije 125,98 dinara za litar. Za pivo usklađeni iznos akciza je 24,38 dinara za litar, za neprženu kafu 85,75 dinara za kilogram, a za prženu kafu 107,18 dinara za kilogram. Akcize za cigare i cigarilose trenutno je 22,58 dinara po komadu, a za paklicu cigareta od 1. jula porašće na 65,5 dinara.

Lj. Bukvić - A. M, Danas