EI Niš: Gigant ide u prošlost

U Holding preduzeću Elektronska industrija AD iz Niša otvoren je stečajni postupak, a tokom ovog meseca biće održano i poverilačko ročište. Ovakvu odluku doneo je Privredni sud u Nišu 31. marta, na predlog Agencije za privatizaciju, zbog "nedonošenja odluke o modelu i metodu privatizacije u roku određenom zakonom". Odmah posle otvaranja postupka stečaja, u EI holdingu su najavili da se ne mire sa odlukom i da spremaju žalbu. Ukazali su na to da u Privrednom sudu u Nišu nije završen postupak za usvajanje plana reorganizacije.

- EI holding nema dugove prema radnicima, već prema državi i državnim preduzećima, tako da je u interesu čitavog društva da on opstane - predočio je Aleksandar Popović, direktor EI holding korporacije.

EI holding korporacija je početkom zlatnih osamdesetih godina prošlog veka, kao tadašnji SOUR Elektronska industrija, zapošljavala više od 28.000 radnika, od kojih je oko 18.000 radilo u niškoj EI.

A po moćnoj elektronskoj imperiji, i Niš je dobio naziv "grad elektronike". Minulih godina i decenija Elektronska je polako izumirala, u tišini i sve većoj bedi, jer je čipove poodavno zahvatila paučina.

EI je zvanično imala čak 102 firme, ali je u međuvremenu dosta preduzeća prodato iz stečaja. Dosadašnja privatizacija Elektronske industrije nije opravdala očekivanja, jer od prodatih firmi solidno je poslovala samo trećina. Ostale su bile na ivici opstanka, ili su propale, što je bio razlog da se odustane od dalje prodaje imovine holdinga. Većina privatizovanih firmi je promenila delatnost i zapošljava veoma mali broj radnika, jer su kupljene uglavnom zbog magacinskog prostora.

Od 30 firmi koje su svojevremeno ušle u proces takozvanog džoint venčera, do 2006. godine nijedna nije radila. Taj princip sređivanja stanja u EI bio je svojevremeno najavljivan kao senzacija, a pokazao se kao najveći promašaj.

VREME STALO
Razlozi za neslavni kraj EI, koji se često pominju, obuhvataju dozvoljen uvoz televizora i bele tehnike, smanjenu proizvodnju i trošenje novca iz državnih subvencija. Čekajući stečaj, u pogonima EI Niš kao da je vreme stalo. Pojedine Nišlije čuvaju uspomenu na kolektiv koji je proslavio grad, a i danas mnogi koriste veš-mašine i televizore u boji s logom EI.
Skoro svi objekti u inostranstvu su rasprodati. Samo je hotel na Starom Dojranu u Makedoniji prodat za 150.000 evra!

Vlada Srbije je 2009. godine donela odluku o osnivanju Tehnološkog parka u krugu EI. Planirano je da se ljudima koji umeju i hoće da rade pod povoljnim uslovima ustupi 100 hektara poslovnog prostora i oko 35 hektara zemljišta. Bilo je planirano da svako novo radno mesto poslodavcu donosi povlastice u vidu poslovnog prostora, oslobađanja od zakupa i gradskih taksa. Međutim, po ovom konceptu, nijedna firma se nije "usidrila" u prostor EI.

Mrtvo slovo na papiru ostao je i gromoglasno potpisan protokol o saradnji Vlade Srbije i grada Niša sa "Sažemom", marta 2009. godine, kojim se predviđa otvaranje pogona za proizvodnju strujomera francuske kompanije u EI. Do danas, niti je otvoren pogon, niti se tačno zna da li će i kad će da počne najavljena izrada električnih brojila "Sažema".

EI je izvozio proizvode na sve četiri strane sveta, u vrednosti većoj od 600 miliona dolara godišnje. Proizvodili su vrhunske aparate elektronike i mikroelektronike - TV i radio-prijemnike, video-rikordere i muzičke uređaje, telefone, vojnu optičku opremu najsavremenije tehnologije, poluprovodnike, aparate za domaćinstvo, strujomere, rendgen i druge medicinske uređaje i alate.

Imala je istraživački, razvojni i projektni centar.

Ogroman parking-plac je bio tesan za automobile zaposlenih, broj autobusa gradskog prevoza nedovoljan da preveze sve koji su hitali na posao, kao i radnički voz koji je saobraćao samo do Elektronske. Sve je to bilo i davno prošlo vreme.