Industrijska proizvodnja u junu smanjena za 6,1 odsto

U prvom polugodištu ove godine industrijska proizvodna je je bila za dva odsto manja nego u istom periodu prošle godine.

Pad proizvodnje u junu je zabeležen u prerađivačkoj industriji (7,7 odsto) i rudarstvu (2,7 odsto), a rast je bilo u snabdevanju električnom energijom, gasom, parom i klimatizacijom (1,3 odsto).

Promet robe u trgovini na malo u junu je bio veći nego pre godinu dana za 11,2 odsto u tekućim cenama, a u stalnim cenama za 10,1 odsto.

Ukoliko se uporede prvih šest meseci ove godine sa istim periodom 2018, promet robe je bio veći u tekućim cenama za 11,1 odsto, a u stalnim za 8,5 odsto.

Raste spoljnotrgovinska razmena, ali i deficit

Republički zavod za statistiku saopštio je i da je ukupna vrednost izvoza robe iz Srbije u prvih šest meseci ove godine bila 8,5 milijardi evra, što je 6,7 odsto više nego u istom periodu prošle godine, dok je uvoz povećan za 9,1 odsto, na 11,4 milijarde evra.

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za šest meseci ove godine iznosila je nešto više od 20 milijardi evra, što je porast od osam odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Deficit je iznosio 2,9 milijarde evra, odnosno za 17 odsto više nego u istom periodu 2018. godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je bila 74,7 odsto i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 76,4 porocenata.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 63,5 odsto ukupne razmene.

Glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije u izvozu su bili Nemačka, Italija, BiH, Rumunija i Rusija, a u uvozu Nemačka, Rusija, Italija, Kina i Mađarska.

Drugi po važnosti trgovinski partner Srbije su zemlje CEFTA, sa kojima je suficit u razmeni bio veći od milijardu dolara, kao rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih), električnih mašina i aparata, drumskih vozila, gvožđa i čelika i pića.

Pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama Balkana i to pre svega sa Crnom Gorom gde se najviše izvoze lekovi i automobili, a odatle uvozi sirovi aluminijum i sušeno svinjsko meso.